Pitanje je zna li Amerika šta želi da postigne proterivanjem ruskih novinara koji su u SAD došli da izveštavaju sa predsedničkih izbora. Nivo nervoze previše je velik, a trenutak previše delikatan. A tolerancija prema Rusiji, je nulta, kaže u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ direktor centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, Miroljub Milinčić.
Prema Milinčićevim rečima, maltretiranjem ruskih novinara kojima je, tek što su pristigli u SAD, oduzeta viza i onemogućeno da izveštavaju sa predsedničkih izbora, naneta je šteta i čovečanstvu, ali i građanima SAD.
„Ranije, predsednički izbori bili su praznik za građane SAD. Po pravilu su birali između dva dobra. Sada, na njihovu, ali i našu žalost, biraju manje zlo. Američki izbori, zapravo ne daju nikakvu perspektivu, ni američkim građanima, a vrlo malu perspektivu ostatku sveta. Rusija je prva žrtva, prva na optuženičkoj klupi, bez ikakvog povoda i razloga“, ocenjuje on.
Proterivanje ruskih novinara – nedostatak samopouzdanja Amerikanaca
Politika u odnosu na ruske novinare u SAD rezultat je nesigurnosti, kako će izgledati Amerika posle izbora, da li će rezultati izbora biti priznati. Kroz optuživanje Rusije i ruskih novinara za mešanje u američke izbore, ili zato što Ukrajina nema dovoljnu podršku u svetu traži se alibi za opravdanje unutrašnjih problema, dodaje Milinčić.
Nedostatak samopouzdanja rezultat je nedostatka liderstva. I na severnoameričkom, i na evropskom kontinentu primećuje se manjak liderstva. Više nema lidera takvog kapaciteta, kakvi su bili Čerčil, De Gol, pa i Helmut Kol ili Margaret Tačer. Današnji zapadni svet poprilično je zbunjen, dodaje Milinčić – ono što je loše za sve nas, više niko ne prepoznaje tačke saradnje, već se radi samo na razlikama.
Tako je Zapad prinudio Rusiju da pokrene Specijalnu vojnu operaciju (SVO) u Ukrajini. Misleći da će biti jedini dobitnik od ukrajinske krize, Zapad se preračunao i u krajnjoj liniji postaće gubitnik jer je svet shvatio njegovu igru.
Srbima je lako da razumeju situaciju u Gruziji
Komentarišući rezultate izbora u Gruziji i ono što se nakon izbornog dana u toj državi dešavalo, Milinčić konstatuje da na postsovjetskom prostoru Zapad deluje na nekoliko načina, pre svega političkim i ekonomskim pritiscima.
„Ali u realnom životu, ljudi su videli veoma malo koristi, veoma malo dobrog od približavanja Zapadu. Zapad je samo zloupotrebio neke njihove unutrašnje probleme na kojima je izgradio imidž potencijalnog spasioca. Ali iskrena ruka Zapada nije pružena u smislu pomoći, obnove državnog i privrednog potencijala Gruzije“, smatra Milinčić.
Poseban interes Zapada je da reaguje na prostorima pravoslavnih zemalja, da se njihov sistem, kamen po kamen uruši sam od sebe, dodaje on i podseća da je Gruzija već bila poligon Zapada kada je kroz obojenu revoluciju instaliran Mihail Sakašvili.
Gruzija je praktično u građanskom ratu od kada je proglasila nezavisnost posle raspada Sovjetskog saveza.
„Stav Zapada je što gore to bolje, kroz tinjanje sukoba, kakav je sukob u Gruziji, oni sebi uvek ostavljaju priliku da ponovo budu strana u sukobu, da ništa nije moguće rešiti dok oni ne dobiju deo kolača. Mislim da ništa nije slučajno. Došli smo u situaciju da manjina svoje stavove čitavom svetu predstavlja kao mišljenje globalnog sveta“, ocenjuje Milinčić.
U Srbiji nije teško razumeti situaciju u Gruziji, jer mi imamo nešto slično na Kosovu i Metohiji i u BiH. Dvadeset i pet godina nalazimo se u predvorju EU.
„Ista je situacija i tamo. Gruzijskom narodu se obećavaju razne stvari, ali nema iskrene želje da im se pomogne, da budu kovači svoje sreće, nego uvek preko nametnutih pojedinaca i nametnutih ideja. Mislim da se u situacija u Gruziji neće značajnije menjati još izvesno vreme“, kaže naš sagovornik.
