Чак и да Азербејџан или Америка имају и да могу да нам продају гас, који би у Србију стизао преко интерконекције са Бугарском, могућ је пренос 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње, док је нашој земљи потребно нешто мање од 3 милијарде кубика, а процењује се да ће у наредним годинама потрошња само расти
Руски гас нема алтернативу, ни када је у питању количина, ни цена. После споразума који је Србија потписала са Сједињеним Америчким Државама, о стратешком партнерству у енергетици, основно питање које се намеће је зашто бисмо куповали скуп амерички течни гас, којег нема довољно, када имамо јефтин руски гас у довољним количинама.
Јер, чак и да Азербејџан или Америка имају и да могу да нам продају гас, који би у Србију стизао преко интерконекције са Бугарском, могућ је пренос 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње, док је нашој земљи потребно нешто мање од 3 милијарде кубика, а процењује се да ће у наредним годинама потрошња само расти. Србија и Бугарска су завршиле пројекат изградње гасовода који је делом финансирала Европска унија, а који има за циљ смањење „зависности од руског гаса“. Иако је најављено да ће интерконектор допринети бољем снабдевању, јасно је да Русија за Србију остаје најважнији извор гаса. Гасовод се протеже на 170 километара од Ниша до периферије Софије. Пун капацитет гасовода би могао да покрије 60 одсто тренутне годишње потрошње Србије, али је за 2024. и сваку следећу годину до 2026. уговорено тек по 400 милиона кубика гаса из Азербејџана, што је дакле нешто више од 10 одсто годишње потрошње наше земље.
У Вашингтону је приликом потписивања споразума САД и Србије о стратешкој сарадњи у области енергетике између министра спољних послова Марка Ђурића и подсекретара САД за економски раст, енергетику и животну средину Хозеа Фернандеза, „у игру убачен“ и амерички гас, који до сада није тако често спомињан. Председник Скупштине Удружења за гас у Србији Војислав Вулетић каже за РТ Балкан да је реч само о оквирном споразуму и да „папир све трпи“.
„Америка нема довољно гаса и немају шта да нам понуде. То је политичка бургија, причам ти причу. Меморандум ништа не значи, то је као списак лепих жеља са САД, а ми имамо уговор са Русима и то је обавеза и наш гарант сигурног снабдевања. Нама у Србији је руски гас основа и нема другог“, истиче Војислав Вулетић.
Гасни интерконектор Србија-Бугарска требало би да омогући диверсификацију извора снабдевања и да, како то Запад дефинише, „ослободи Србију и регион зависности од руског гаса“. Ипак, то подразумева куповину скупљег течног природног гаса (ТНГ), који до грчке луке Алекандрополис, стиже танкерима из Катара, Норвешке или Америке, а потом се мора претворити из течног у гасно стање да би се транспортовао гасоводом.
Укупне планиране количине природног гаса у 2024. години расположиве за потрошњу износе три милијарде кубних метара, што је за 6% више од процењене расположиве количине у 2023. години у износу од 2,9 милијарди кубика. Према подацима из „Енергетског биланса Републике Србије за 2024. годину“, потребне количине природног гаса у 2024. години обезбедиће се одсто из домаће производње и 91 одсто из увоза.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић, каже да се стално протура прича да је могуће нешто што једноставно није изводљиво. Србија и даље скоро потпуно зависи од руског гаса, који добија по повлашћеној цени, и који кошта између 300 и 420 долара за хиљаду кубних метара.
„Још 2012. је, што се стручне јавности тиче, стављено ад акта питање о америчком гасу, када је одлучено да било који течни гас мора да кошта 2,4 пута скупље од гаса из цевовода, па био он руски, амерички или норвешки. Тај гас никад не може да буде конкурентан гасу из цевовода, пре свега због начина његове производње и транспорта. Наша држава је на линији магистралног гасовода и сулудо је да неко инсистира да јефтин гас заменимо скупљим, којег притом нема довољно“, указује Здравковић.
Војислав Вулетић сматра да, у наредних десет година апсолутно не постоји могућност да заменимо руски гас.
„Све што се са гасом ради са Американцима то је бесмислено и о томе не треба ни разговарати. Америка ништа не може да нам помогне. Она само може да нам наштети. Од Јужног тока, који је требало да градимо се одустало, јер су Американци наговорили Бугаре да све упропасте. Протурају причу да ћемо се снабдевати из Азербејџана, а они су све своје што имају продали и то иде преко гасовода ТАП у Италију. Ако они спроведу нова истраживања и открију нове количине гаса, можда за десет година можемо о томе да разговарамо. Тренутно су то празне приче“, тврди Војислав Вулетић.
Он напомиње да Азербејџан из Шах Дениза снабдева Јужну Италију и да су све количине резервисане, тако да бисмо тек ако отворе друго поље, у некој далекој будућности могли да рачунамо на тај извор, али да је све то на дугом штапу. Он тврди да је прича о увозу америчког гаса „потурена“ и да америчке компаније немају ни интерес, ни количине потребне да извозе гас у Србију.
„Не постоји могућност да од Америке добијемо гас. Они би морали да преведу гас у течно стање и да га превезу бродовима. Пре три месеца Бајден је забранио да се извезе течни гас у Европу у количини од 20 милијарди кубних метара. То је урадио због сопствених потреба, јер нема довољно течног гаса на светском тржишту. Они само причају, јер им је речено да тако раде, али од тога нема ништа. Упознат сам са ситуацијом, знам колико гаса се налази на ком терену и знам одакле би могли да увеземо. Највеће налазиште у нашој близини налази се у Ирану, они за недељу дана произведу количину коју Србија годишње потроши, али не смеју да извозе у Србију, јер је тако рекао ‘велики брат'“, каже Војислав Вулетић.
Он истиче да је у односу на 2018. годину, течни гас данас скупљи пет пута.
„Течног гаса нема на тржишту и његова цена стално расте. Не треба се ослањати на то. Имамо Балкански ток и довољан капацитет гаса из Русије и све друго је празна прича“, сматра Вулетић.
