Tačan je generalni trend nalaza istraživanja „o položaju i potrebama“ mladih u Srbiji, prema kom je Kosovo i Metohija u vrhu prioriteta dok su evroatlantske integracije i NATO na niskoj podršci , bez obzira što su pojedine brojke verovatno problematične, kaže za Sputnjik glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.
Izveštaj koji je podnela Krovna organizacija mladih Srbije i Trag fondacija o raspoloženju mladih u Srbiji finansirala je Američka agencija za međunarodni razvoj.
Prikrivanje razmere neuspeha NATO propagande
Trend stavova mladih u Srbiji je takav da ne bi mogao da se krivotvori, osim što se u nekim formulacijama pitanja iz ankete vidi trud i napor da nalaz bude malo manje poguban za naručioca, odnosno tzv. evroatlantske krugove u Srbiji, ističe Vukadinović.
„To se posebno vidi recimo iz načina kako je podeljeno pitanje o NATO, na protivljenje i na saradnju a neulazak u Alijansu, da bi se izbegao relativno približan nalaz da je skoro 80 odsto protiv. Iz nekih pitanja provejava napor da se prikriju razmere neuspešnosti te zapadne, evroatlantske agende u Srbiji upravo na generaciji koja je bila najviše izložena delovanju sa tih pozicija.“
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da uđe u NATO 58 odsto mladih je odgovorilo da Srbija ne treba da ima bilo kakvu saradnju sa NATO, dok ih 20 odsto podržava saradnju sa Alijansom, ali ne i ulazak u taj vojni savez, pokazalo je istraživanje.
U tom smislu je istraživanje korisno i značajno, a generalni nalaz je relativno realan i prilično poguban po promotere a i finansijere evroatlantskih vrednosti u Srbiji, dodaje Vukadinović.
Promašena investicija Zapada
Pokazalo se da su mladi masovno i još uvek na patriotskom kursu, što pokazuje da je bitka Zapada za duše mlađih generacija u Srbiji bila dosta neuspešna, ističe Vukadinović.
„Ne znam tačno koliko je novca uloženo svih ovih poslednjih godina i decenija na taj front, ali znam da je to bila promašena investicija. Mislim da ima više razloga zašto je ta propagandna operacija prema mladima u Srbiji bila tako neuspešna, od kojih su najvažnija dva. Jedan je što je praksa, odnosno ponašanje tih centara moći prema Srbiji i Srbima, koju oličavaju ili uzurpiraju te evropske vrednosti ili se prikrivaju iza njih, toliko maćehinska i obeležena dvostrukim standardima da to prosto bode oči i u velikoj meri limitira dejstvo te evroatlantske propagande u Srbiji.“
Uzroci propasti zapadne propagande
Drugi faktor neuspešnosti evroatlantske propagande proističe iz načina na koji se izvodi – formalistički i birokratski, i moglo bi se reći da se sprovodi na isti način kako ju je nekad sprovodila socijalistička birokratija, smatra Vukadinović.
„Tako da sada ta evropska birokratija i njihovi centri deluju na sličan način. Inertno, neatraktivno, formailistički i to je dodatno doprinelo da efekat dejstva te propagande bude tako skroman, da ne kažem mali. No, mislim da je ipak ključni faktor ovo prvo što smo pomenuli, a to je da je prosto očigledno i otvoreno neprijateljski stav prema Srbiji, interesima i Srbije i srpskog naroda u celini, što mladim generacijama ne promiče uprkos iskrivljenoj medijskoj slici koja postoji u Srbiji i medijskoj asimetriji koja vlada u srpskom informativnom prostoru. Jer ipak mladi nalaze načina da se pravilno informišu i da se informišu na raznim stranama i zato ta propaganda ima ograničeno i skromno dejstvo“, zaključio je Vukadinović.
Izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije i Trag fondacije „o položaju i potrebama“ mladih u našoj zemlji pokazao je da su Kosovo i Metohija i ekonomija u vrhu njihovih prioriteta. Istovremeno, istraživanje je pokazalo i da mladi nisu zainteresovani za evropske integracije.
Na vrhu prioriteta su i funkcionisanje demokratije u Srbiji, korupcija i kriminal i ekonomske teme, dok su evropske integracije na dnu tabele sa svega 19,6 odsto onih kojima su one bitne. Iako je stav mladih prema EU generalno negativan, ipak je nešto bolji nego prošle godine kada je ta tema interesovala svega 16,4 ispitanika. Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU, procenat potvrdnih i odričnih odgovora je izjednačen – 39 odsto.
