У невиђеним тектонским поремећајима међународних односа последње деценије, драматично динамизираним након рата у Украјини, сада је у потпуности видљива нова дугорочна конфигурација глобалне геополитичке слике света, која се оцртава у успостављању чврсте , веома хомогена структура уједињеног Запада предвођеног САД с једне стране, и Истока блока предвођеног Кином и Русијом – најчешће асоцираног на формат земаља БРИКС-а с друге стране. Иако у истом контексту када је у питању глобални исток, помиње се и Шангајска организација за сарадњу – ШОС, која је, међутим, и даље географски ограничена, односно искључиво евроазијског карактера у односу на глобални БРИКС. Међутим, знатно је хомогенија него што је управо у одбрамбеној компоненти заједничке сарадње, за сада доминантна у свом антитерористичком сегменту деловања.
Тако БРИКС, који уједињени Запад сада види као највећег конкурента својој глобалној доминацији, иако је донедавно био политички и медијски потпуно игнорисан и маргинализован – дајући му готово никакве шансе за успех у циљевима изградње мултиполарног света који поставила се на самом почетку, на првом самиту у Јоханесбургу 2009. – за сада је много мање хомогена у односу на уједињени Запад. Углавном у питању заједничке одбране и безбедности, где је ова потоња структурно и организационо решавала тај проблем кроз НАТО алијансу осмишљавајући му нову улогу у новим глобалним реалностима, након распада СССР-а, односно Варшавског пакта, ушла у кризу идентитета, односно дуго је тражила сврху свог постојања у будућности. Ова сврха је први пут пронађена у његовом противљењу Русији након украјинске револуције 2014. и руске анексије Крима годину дана касније, а добила је додатни замах након почетка украјинског рата, да би се сада проширила на акције које имају за циљ спречавање Кине. Ова последња два најбоље су била видљива на недавно одржаном самиту НАТО алијансе у Вашингтону – потпуно антитурске и антикинеске природе. Због тога је Пекинг упутио ретко виђену оштру изјаву упућену пре свега Вашингтону. Москва то ради веома дуго, годинама упозоравајући Кину да је несумњиво чека исто, док јој је прагматични Пекинг окренуо главу, верујући у прагматизам Вашингтона, који овај последњи историјски редовно испољава у оквиру своју спољну политику.
Пекинг касни у процени
Времена су се, међутим, драматично променила, а САД су озбиљно схватиле кинеску претњу својој глобалној доминацији у 21. веку и недавно „преломиле“ по овом питању након што је постало јасно да Пекинг не жели да се потчини америчким интересима, који су почели од нудећи Кини статус „друге глобалне виолине“, иза САД.
Након већ видљивог свима Американцима све оштријег антикинеског правца (о коме је постигнут двопартијски консензус у Вашингтону 2016. године), попут недавног првог увођења протекционистичких мера од стране Бајдена кроз високе царине на увоз одређених кинеских производа, нав. сви они из сфере високе технологије (електрични аутомобили, батерије за исте, соларни панели итд.) и инсистирање на наоружавању Тајвана, Пекинг је коначно прихватио реалност и почео да уграђује поменута руска упозорења у своју спољну политику и одбрану. и стратегија. Тачније, схватио је да ће после евентуалног сламања Русије од стране Запада, пре свега кроз украјински рат и невиђене антитурске санкције, постати следећа глобална мета. Такође је схватио да без Русије, која стоји иза Кине и снабдева је неопходним енергентима и другим природним ресурсима и блиско сарађује са њом у војно-техничкој сфери, Кина не би могла да се супротстави моћи уједињеног Запада. Отуда и јачање трговинских односа Кине са Русијом упркос санкцијама, што укључује осетљиве области високе технологије које се могу применити у руској одбрамбеној индустрији. Такође, потпуно усклађивање Кине са Русијом у вези са кључним одлукама у најважнијим међународним организацијама – пре свега у Савету безбедности УН. Наравно, важи и обрнуто, где Москва редовно подржава кључне кинеске позиције у истим телима. Подела света је „зацементирана“
Вратимо се сада главној теми, која, како је речено у уводу, укључује и БРИКС. Дакле, упркос много слабијој хомогености њених чланица у односу на уједињени Запад, чињеница је, међутим, да он убрзано тежи успостављању заједничких механизама који ће јој помоћи да се супротстави једностраним интересима западног блока.
Пре свега, реч је о успостављању заједничког платног система, па чак и заједничке валуте, чиме би се отупила штета од свеобухватне политике САД увођења санкција, која, заправо, све више штети самим САД, пре свега кроз убрзани процес дедоларизације, много бржи него што се годинама предвиђало у професионалним америчким круговима. Посебно ће бити опасно за Америку у сфери енергетике, пре свега нафте, у односу на тзв петродолар као доминантно средство трговине „црним златом“.
Руско-ирански споразум о стратешком партнерству
Једна од кључних земаља у поменутом табору Глобалног истока свакако постаје Иран. Земља која је скоро 45 година била „трн у оку“ Сједињених Држава – после Иранске исламске револуције 1979. године, када је та држава после другог покушаја збацила западни и совјетски јарам, пре свега у погледу контроле и извлачећи енормне профите из богатог енергетског потенцијала земље (први је био бивши ирански премијер Мухамед Мосадек раних 1950-их, који је свргнут 1953. у пучу који су организовали британски МИ6 и америчка ЦИА).
У овом контексту, вреди истаћи вест која је стигла данас и коју је објавила руска државна агенција ТАСС. Према истом, Русија и Иран су завршиле припреме за свеобухватни споразум о стратешком партнерству, а историјско потписивање би ускоро требало да уследи. Ово је саопштио заменик министра спољних послова Русије Андреј Руденко.
„Током веома продуктивних консултација експерата правних и територијалних одељења министарстава спољних послова две земље, које су одржане у Москви 21. јуна, било је могуће финализирати њен текст. На основу њихових резултата договорено је покретање домаћих процедура неопходних за припрему споразума за потписивање у оквиру једног од најближих билатералних контаката на највишем нивоу. Надамо се да ћемо у блиској будућности бити сведоци овог заиста историјског догађаја“, рекао је Руденко у интервјуу за ТАСС.
Како је нагласио, „уреднички рад на тако чврстом документу, осмишљеном да се статус руско-иранских односа подигне на свеобухватно стратешко партнерство, трајао је скоро две и по године, а данас се може сматрати завршеним“.
Претходно је иранска државна агенција ИРНА јавила да је новоизабрани ирански председник Масуд Пезешкијан у телефонском разговору са руским председником Владимиром Путином рекао да је Техеран спреман да потпише свеобухватни споразум о стратешком партнерству са Москвом у октобру, на самиту БРИКС-а у руском граду Казан. Ове године је Русија председавајућа овог формата, који данас чини десет земаља, а у чијем предворју чека још око 30 земаља. Према новом проширењу, а оно последње, које је удвостручило број чланова, уследило је почетком ове године – неће трајати бар неко средњорочно време све док новопримљене чланице (Саудијска Арабија, УАЕ, Иран, Египат и Етиопија) у потпуности су уграђени у правила која важе у БРИКС-у, а да се то не би „разводњавало“.
Дакле – нова подела света је већ „зацементирана”. То је, нажалост, наша и светска реалност и будућност, где постаје потпуно јасно да ће на крају (након првобитног постхладноратовског заноса и наивног размишљања да је свет после опасног блоковског подела, коначно, први пут, следи срећан период сарадње и пријатељства међу народима и држава) ипак су преовладали уски и себични интереси. Другим речима, нема и још дуго неће бити ништа од покушаја да заједно делимо добро и зло на овој прелепој планети коју немамо бољу и лепшу.
