Градски мед је хит у свету, а Београд у том тренду не заостаје. Гости „Хајата“ га добијају са крова хотела, а остало се нуди као посебан београдски сувернир. Квалитетом не заостаје за медом са ливаде, а урбани пчелари објашњавају зашто су се определили да кошнице држе на крововима зграда. За Станка Рајића нема лепшег почетка дана него када са својом пчеларском мрежицом и димилицом крене да проверава кошнице. Био би то уобичајен пчеларски посао да се кошнице не налазе на крововима београдских солитера.
„Осећај када се попнете на неки кров зграде је невероватан. Током лета, када су велике врућине, пчелињаке често обилазим у раним јутарњим сатима. Готово никада не могу да одолим, а да не сликам панораму града. Уз објаву фотографије на друштвеним мрежама само напишем „Добро јутро, Београде“. У тим призорима и звуку пчела једино што можете јесте да уживате. Тада су вам далеко и градска гужва и бука“, почиње причу Станко Рајић из Београдског удружења пчелара.
И док је у метрополама развијених земаља урбано пчеларење одавно заступљено, у српској престоници се са овом праксом почело 2018. године.
“Видео сам како то раде пчелари у свету и предложио сам то нашем удружењу. Циљ ми је био да приближим живот овог предивног бића градској популацији. Многи су ме зачуђено гледали. Данас је наше удружење познато на просторима бивше Југославије, а и шире”, каже наш саговорник.
Њујоршке пчеле неправедно оптуживане
“Раније је у Њујорку било забрањено држање пчела из страха да би некога могле да нападну, али се то одавно променило. Данас све велике метрополе попут Беча, Париза, Лондона, Прага имају кошнице на својим здањима. И док се у свету ова врста пчеларења одомаћила, код нас се на њу још гледа са подозрењем. Посматрајући главне градове на простору бивше Југославије само се Љубљана и Београд залажу за развој урбаног пчеларства”, каже Станко Рајић из Београдског удружења пчелара.
“Према тврдњама неких биолога у Београду има близу 3.000 слободноживећих медоносних и још око 270 других врста пчела. Ови инсекти од давнина живе у граду сакривени од очију јавности. Грађани их примећују једино у периоду ројења. О њима нико не води рачуна, а није забележено да су некога напали. Уосталом, пчела има нагон да штити своје станиште, а не да јури грађене по парковима”, додаје наш саговорник.
Градски мед је, додаје, изузетног квалитета, што потврђују резултати тестирања које два пута годишње ради у Центру за испитаивање намирница.
“У Београду не можете изврцати сортни мед попут багремовог, липовог или сунцокретовог. Градски мед је попут ливадског, јер му разноврсно биље даје изузетну арому. На крају пчеларске сезоне обавезно буде и медљике, а то је попут шумског меда”, објашњава Рајић.
Кошнице се у Београду налазе се на крововима неких компанија, страних амбасада и хотела.
“Први сусрет са урбаним пчеларством сам имао 2011. у Канади. Будући да као компанија следимо пројекат “Спасимо планету”, сматрамо да је пчеларство веома битан део тог ланца. Сведоци смо да је Београд у односу на многе светске метрополе, зелен град”, каже Милан Чотра из хотела Хајат Риџенси.
“На овај начин имамо квалитетан производ који можемо с поносом да понудимо гостима хотела. Такође, показујемо колико нам је битна животна средина и да бринемо о њој”, додаје наш саговорник уз позив и осталим компанијама да се прикључе урбаном пчеларењу.
Колико кошница може да буде на једној згади није одређено прописима. “Циљ урбаног пчеларства није убирање меда и прикупљање осталих пчелињих производа него едукација становништва о важности пчела за очување екосистема. Нисмо ми, нити нам је то намера, донели пчеле у град. Оне су ту одавно. Ми смо их само ставили у кошнице и водимо бригу о њима”, наводи Станко Рајић.
Ипак, додаје, мед који се на тај начин произведе има своје купце, иако, многи и даље не препознају у потпуности све предности његовог коришћења.
“Већину меда компаније са којима имамо уговор користе за поклон својим пословним партнерима. Наравно, теглице градског меда се посебно брендирају за сваку компанију са којом сарађујемо”, наводи овај пчелар.
“У градском меду се налази мала количина полена који можда изазива алергије. Дуготрајном конзумацијом таквог меда постепено се ствара отпорност на поленске алергије”, објашњава Рајић. Разноврсно и бујно биље и не коришћење пестицида изузетно погодује градским пчелама. Због богате исхране оне се боље и брже развијају, а приноси меда некада умеју да буду и три до четири пута већи него у кошницама које се селе по пашама.
“Градске пчеле ће сигурно овај негативан период који смо имали због пада температура лакше пребродити, јер је Београд препун биља и пчелиња друштва нису зависна искључиво од медења и цветања багрема, већ имају на располагању изобиље хране. Прошлог викенда се већ осетио мирис ране липе, а у Београду имају неколико врста липа које изузетно погодују развоју пчелињих друштава, јер продужавају пашу“, истиче овај пчелар.
„Пчелари из нашег удружења су покренули и акцију под називом „Не коси још лоло“ коју спроводимо са градским зеленилом. То значи да паркови не морају да се косе тако да трава буде као на Вимблдону, већ може да остане нешто виша да би пчеле имале храну“, додаје Рајић. Највећи је проблем код урбаног пчеларења јесте третирање комараца из авиона. Неки научници тврде да пчеле у градској средини због загађења живе три до пет дана краће, али наш саговорник, каже да то није приметио у својим друштвима.
