Ментално здравље је подједнако битно као и физичко здравље. Да бисмо вам помогли са свакодневним стресом и изазовима, нудимо вам 10 савета за побољшање вашег менталног здравља.
Термин ментално здравље се односи на ваше опште психичко благостање и представља кључ баланса савременог човека. Укључује начин на који осећате себе, квалитет ваших односа и вашу способност да управљате својим осећањима и носите се са потешкоћама.
Сваки пети грађанин Србије доживи менталну болест
Свако може да доживи менталне или емоционалне здравствене проблеме – и током живота, многи од нас ће. Према Центру за болести зависности и ментално здравље, сваки пети грађанин Србије доживи менталну болест у било којој години. А до тренутка када напуни 40 година, свака друга особа има или је имала менталну болест.
Иако нису замена за савете или негу квалификованих здравствених радника (погледајте крај чланка за програме и ресурсе), ови савети вам могу помоћи да подигнете своје расположење, постанете отпорнији и више уживате у животу.
1. Остварите друштвене конекције , приоритетно лицем у лице
Телефонски позиви и друштвене мреже имају своје место, али мало ствари може да победи моћ квалитетног дружења лицем у лице које вам даје енергију, ублажује стрес и подиже расположење. Претходних година, Ковид- 19 је значајно ограничавао ову прилику, али како су ограничења постала прошлост, ово би могао бити одличан тренутак за поновно успостављање личних интеракција.
Останите активни
Остати активан је подједнако добар за мозак колико и за тело. Редовне вежбе или активности могу имати велики утицај на ваше ментално и емоционално здравље, ублажити стрес, побољшати памћење и помоћи вам да боље спавате.
Разговарајте са неким
Разговарајте са пријатељима. Ако сте забринути, под стресом или вас окупирају бриге, дељење овога са неким коме је стало до вас, један је од најефикаснијих начина да умирите свој нервни систем и ублажите стрес. И обрнуто: понекад слушање других као вид знака подршке, може вам помоћи да развијете ширу перспективу. Важно је да се обе стране осећају пријатно да деле и чују своје мисли, а ако бриге превазилазе ово, размислите о разговору са професионалцем (погледајте програме и ресурсе на крају чланка).
Апелујте на своја чула
Да ли се осећате смирено када слушате песму која вас охрабрује? Да ли вам стискање лопте за стрес помаже да се осећате усредсређено? Да ли проводите слободно време у природи и уживате у њеним звуцима? Боравак и шетња у природи ће вам помоћи да се се активира ваш хормон окситоцин који ће учинити да се осећате много опуштеније.
Уведите у своју дневну рутину „праксу опуштања“
Шетња, тренинг снаге, дружење и молитва дубоко могу помоћи у смањењу укупног нивоа стреса. Покушајте да направите баланс између телесног и духовног јер смо ми људи психосоматска бића.
Нека вам одмор и духовни аспекат живота буду од велике важности
Сви можемо бити криви што смо „превише заузети“ да бисмо имали мало одмора, али слободно време је неопходно за емоционално и ментално здравље. Одвојите мало времена да се опустите, размислите и обратите пажњу на позитивне ствари током свог дана – чак и на мале ствари. Запишите их ако можете, јер их је лако заборавити.
Једите здраву храну
Једите здраву храну како за тело тако и за мозак, како бисте ублажили скокове инсулина који често ремете наше расположење током дана.
Намирнице које могу подржати ваше расположење укључују пасуљ, махунарке (нпр. сочиво), масну рибу богату омега-3, ораси (нпр. ораси, бадеми, индијски орашчићи и пистаћи), јунетина, тамно лиснато поврће (нпр. спанаћ, кељ и Брисел клице) и воће (нпр. боровнице и купине). Такође је утврђено да је тамна чоколада потенцијално корисна за ментално здравље. За најбољи савет о исхрани и исхрани, разговарајте са стручним лицем.
Не штедите на спавању
Важније је него што многи људи мисле. Спавање је најбољи начин нашег тела и ума да се напунимо и подмладимо. Један од начина да боље заспите је да направите паузу од стимулације екрана — ТВ-а, телефона, таблета или рачунара барем два сата пре спавања. Уместо тога, размислите о читању или слушању опуштајуће музике. Замрачите просторију у којој спавате и угасите електричне уређаје пре спавања.
Пронађите сврху и смисао
Ово је другачије за свакога, али проналажење сврхе у вашем дану је велики фактор за добро ментално здравље. Можете покушати нешто од следећег:
-Укључите се у посао који вам даје осећај вредности и корисности.
-Инвестирајте у односе и проведите квалитетно време са људима који су вам важни.
-Волонтирајте, што вам може помоћи да обогатите свој живот и учинити вас срећнијим.
-Пронађите начине да бринете о другима, који могу бити подједнако корисни и значајни колико и изазовни.
-Размислите о једном добром делу или гесту које би требало да урадите сваког дана.
Потражите помоћ ако вам је потребна
Ако је вама или вољеној особи потребна подршка, на располагању су вам многи програми и ресурси:
Психоцентрала–https://www.psihocentrala.comЦрногорска 2/16, Савски Венац, Београд; Телефон: 064 2288885; Email: kontakt@psihocentrala.com
Центар Срце – www.centarsrce.org Телефон: 0800-300-303; Email: vanja@centarsrce.org
Радно време је од 15 do 23, сви позиви су анонимни и помоћ је бесплатна.
Клиника за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић – Вишеградска 26, Београд; Централа 011/3636400; www.lazalazarevic.rs
Национална СОС линија за превенцију самоубиства – Телефон: 011/7777000; Сви позиви су анонимни.
Центар за ментално здравље (бесплатно, без упута и књижице) – Београђанка (20.спрат), Масарикова 5, Београд; сваког радног дана од 9 до 18 часова ; 011/ 3612-467; 064/8652520
Институт за ментално здравље –Милана Кашанина 3 (Палмотићева 37), Београд; телефон: 011/3307 500; (Радно време од 8 до 14 за прве прегледе), Паунова 2- за лечење болести зависности у адолесценцији (15-24 god.)и код одраслих; телефон: 011/2666 166, 011/2664 555;. Без претходног заказивања( могуће електорснко заказивање код изабраног лекара у Дому Здравља), www.imh.org.rs
Клиника за психијатрију КЦС – Пастерова 2, Београд; тел. 011/3662090; www.kcs.ac.rs
Клиника за болести зависности – Теодора Драјзера 44, Београд; 011/3671429; www.drajzerova.org.rs
КБЦ „Драгиша Мишовић“ – Хероја Милана Тепића 1, Београд; 011/3630600; За младе од 15- 24 година и за одрасле; www.dragisamisovic.bg.ac.rs
