Predsednik Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Borge Brende izneo je pesimistično viđenje globalne ekonomije, rekavši da će se svet suočiti sa decenijom niskog rasta ako se ne primene prave ekonomske mere.
Govoreći u nedelju na „Specijalnom sastanku o globalnoj saradnji, rastu i energiji za razvoj” SEF-a u Rijadu, on je upozorio da su procenti globalnog duga blizu nivoa koji nisu viđeni od dvadesetih godina 19. veka, kao i da postoji rizik od „stagflacije” u naprednim ekonomijama.
„Globalni rast ove godine će biti je oko 3,2 odsto. To nije loše, ali nije ono na šta smo navikli – trend rasta je decenijama bio četiri odsto”, rekao je on za Si-En-Bi-Si, dodajući da postoji rizik od usporavanja poput onog viđenog sedamdesetih godina prošlog veka u nekim velikim ekonomijama.
Brende je, odgovarajući na pitanje o izbegavanju perioda niskog rasta, rekao da „ne možemo da uđemo u trgovinski rat”, već da i dalje moramo da trgujemo jedni sa drugima.
„Trgovina će se promeniti. Moramo da se pozabavimo situacijom globalnog duga. Ovakvu vrstu duga nismo videli još od Napoleonovih ratova, približavamo se dugu koji iznosi 100 odsto globalnog BDP-a”, rekao je on. Predsednik SEF-a je rekao da vlade treba da razmotre kako da smanje taj dug i preduzmu prave fiskalne mere, a da ne dođu u situaciju da to pokrene recesiju. Takođe, ukazao je na uporne inflatorne pritiske, kao i da bi generativna veštačka inteligencija mogla da bude prilika za svet u razvoju.
Njegovo upozorenje se poklapa sa nedavnim izveštajem Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u kojem se navodi da je globalni javni dug prošle godine dostigao 93 odsto BDP-a, i da je i dalje devet procentnih poena viši od nivoa pre pandemije.
MMF je predvideo da bi globalni javni dug mogao da bude blizu 100 odsto BDP-a do kraja decenije.
Fond je takođe izdvojio visoke nivoe duga u Kini i SAD, rekavši da labava fiskalna politika u ovim poslednjim vrši pritisak na kamatne stope i dolar, što onda povećava troškove finansiranja širom sveta – pogoršavajući već postojeće slabosti.
Ranije ovog meseca, Međunarodni monetarni fond je blago povećao svoju prognozu globalnog rasta, rekavši da se svetska ekonomija pokazala „iznenađujuće otpornom” uprkos inflatornim pritiscima i promenama monetarne politike Oni sada očekuju globalni rast od 3,2 odsto u 2024. godini, što je za skromnih 0,1 procentni poen više u odnosu na raniju januarsku prognozu.
Brende iz SEF-a u nedelju je rekao da je najveći rizik za globalnu ekonomiju sada „geopolitička recesija sa kojom smo suočeni”, ističući nedavne tenzije između Irana i Izraela.
„Postoji toliko nepredvidivosti i lako možete izmaknuti kontroli. Da su Izrael i Iran eskalirali taj sukob, mogli bismo da vidimo cenu nafte od 150 dolara preko noći. A to bi, naravno, bilo veoma štetno za globalnu ekonomiju”, rekao je on, prenosi RT Balkan.
