Oko podneva, na granični kamen C 4/6 koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević u bici na Košarama, krenulo je u napad oko 300 boraca specijalne jedinice terorističke OVK. Naređeno mu je da se povuče 100m unazad i zauzme rastresitiji raspored. Izvršio je naređenje.
Naređeno mu je zatim da se u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja povuče na rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno. Izvestio je da je razumeo naređenje.
Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju.
Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš! – 12 vojnika na najmanje 300 arnautskih i ostalih specijalaca.
Čulo se „Uraaa“ kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka! Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo i u kojoj je njih 12 jurišalo na njih 300. I bukvalno, prsa u prsa, oči u oči! Nakon 15-tak minuta je usledilo zatišje.
Zatim potpuna tišina.
…I javlja se Vasojević, raportira:
„…svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice… nisam izvršio naređenje o povlačenju, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu…“
Sledi oduševljelje svih boraca na frontu širine preko 50km! Paljba iz svih oruđa i oružja! Adrenalin svima da istraju, da se bore hrabro, da ostanu na položajima. A onaj proplanak na kome se odigrala bitka, nije bio više zelen, crneo se…od uniformi terorista OVK.
Dva dana nakon toga, na današnji dan 1999. godine, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spašavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.
Posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.
