Kako je najavljeno na instagram profilu Gradske uprave za zaštitu životne sredine, građani Novog Sada uskoro će biti u mogućnosti da odvajaju otpad u reciklomate koji su postavljeni na pet lokacija u gradu, a tom prilikom moći će osvoje vredne nagrade svakog meseca.
Za sada su reciklomati u Novom Sadu već postavljeni u centru grada, kod „Apolo“ centra i ispred Skupštine Grada Novog Sada, a detaljan spisak lokacija biće naknadno objavljen.
View this post on Instagram
Da podsetimo, reciklomati su i ranije postavljani na ulicama Novog Sada, a poslednji put prošle godine, u vreme održavanja Exit festivala i na novosadskom Ultra Challenge turniru u basketu 3×3 održanom na Spensu.
Tada su kompanija “Sekopak” i Grad Novi Sad takođe postavili pet reciklomata na različitim lokacijama u gradu.
U drugim gradovima Republike Srbije ovakve pametne mašine su već odavno zaživele i daju odlične rezultate po pitanju očuvanja životne sredine, a građani su ih sa oduševljenjem prihvatili.
Prve reciklomate dobili su Kragujevčani 2020. godine na 5 lokacija, zatim Beograđani aprila 2021. godine na 25 lokacija, a Nišlije i Aranđelovčani tokom 2022. godine po jedan reciklomat.
Šta su reciklomati?
Reciklomati predstavljaju tehnologiju koja na lak i zanimljiv način donosi korist i pojedincu i društvu i životnoj sredini. On je „stand-alone“ mašina koja se postavlja na javnim površinama.
Ove pametne mašine imaju mogućnost prepoznavanja četiri vrste ambalažnog otpada: plastičnih (PET) flaša, staklenih flaša, Tetra Pak ambalaže i aluminijumske (ALU) ambalaže (limenki).
Kako se koristi reciklomat?
Kada korisnik ubaci ambalažu, elektronski sistem prepoznavanja skenira ambalažu i procenjuje koja je vrsta u pitanju, praveći razliku između tipova ambalaže.
Ukoliko je ubačeni predmet adekvatne vrste i pogodan za reciklažu, uređaj ga prihvata i šalje u sekciju za skladištenje. Ako ubačeni predmet nije adekvatan, reciklomat ga vraća korisniku.
Građani koji recikliraju mogu biti nagrađeni birajući po unapred utvrđenim načinima nagrađivanja.
Beograđani su iskoristili reciklomate za humanitarne svrhe
Primera radi, Beograđani su novac koji su skupili ubacujući ambalažu mogli da iskoriste za vožnju gradskim prevozom, donacijom u humanitarne svrhe ili da dopune Globaltel.
Reciklomati omogućavaju da se umesto u prirodi, izuzetno velike količine otpada nađu u procesu i nakon reciklaže ponovo budu iskorišćene kao nove sirovine uz sekundarne pozitivne efekte kao što su drastične uštede energije i očuvanje životne sredine za nas i buduća pokolenja.
Koliko otpada proizvodimo?
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine pokazuju da se u Srbiji godišnje generiše više od 11,5 miliona tona otpada.
U Srbiji se godišnje preradi svega 3% komunalnog otpada, dok ostatak završava na organizovanim i divljim deponijama, jer se separacija ne sprovodi.
Kada je reč o hrani sa isteklim rokom trajanja ili iskorišćenim jestivim uljem, imamo kompanije koje ih prikupljaju i prerađuju, ali nemamo dovoljnu svest građana i privrede o tome da se organski otpad takođe mora adekvatno zbrinjavati.
– Mi recikliramo i upravljamo sa svega jedan posto organskog otpada, a to je jako malo. Mislim da ne bismo trebali da se poredimo sa bilo kim, naročito sa razvijenim zemljama Evropske unije – ističe Bojan Gligić, direktor kompanije Eso Tron iz Rumenke, koja se bavi prikupljanjem i preradom otpada od hrane.
Dodaje da, kako bi što više organskog otpada bilo zbrinuto na pravi način, da završava kod operatera sa dozvolom za upravljanjem takvim otpadom, a ne na divljim deponijama, sve mere i rešenja koje bismo trebali da uvedemo moramo da prilagodimo specifičnostima naše privrede.
Separacija otpada i njegova ponovna upotreba u industriji je i prilika za ozbiljne projekte javno-privatnog partnerstva ali, nažalost, te šanse Srbija i dalje uporno propušta. Odgovorno upravljanje otpadom je ključno za odgovorne kompanije koje prate najviše ESG standarde.
Cirkularni pristup upravljanju otpadom – minimiziranje količine, recikliranje, ponovna upotreba – predstavlja trend u mnogim industrijama. Reciklaža je takođe u fokusu, budući da se smatra industrijom sa velikim potencijalom, kako za investicije, tako i za prihod, piše portal Odrzime.rs.
Rumunski model koji bi trebalo da primenimo
Rumunija se krajem 2023. godine pridružila grupi od 13 evropskih zemalja koje imaju depozitni sistem za jednokratnu ambalažu za piće. Mehanizam je obavezan za sve proizvođače i trgovce koji prodaju ambalažu uključenu u ovaj sistem kauciranja i povraćaja boca za piće.
Rumunski sistem depozita za jednokratne staklene boce, limenke i plastične boce za piće (eng. deposit refund system or deposit return system) bi trebalo da bude drugi po veličini u Evropi i najveći svetski centralizovani nacionalni sistem po broju boca i limenki, saopštio je proizvođač reciklomata TOMRA.
Naime, ambalaža će se prikupljati na 80.000 lokacija.
Kroz sistem, pokrenut 30. novembra 2023. godine, godišnje bi trebalo da prođe sedam milijardi boca. Sistem se odnosi na jednokratnu ambalažu, za sva pića osim mleka, od stakla, plastike i metala, zapremine od 0,1 do tri litra.
Potrošač dobija keš ili vaučer
Depozitni sistem, kako je navela TOMRA, predviđa da potrošač plaća depozit od 0,50 rumunskih leja (0,10 evra) prilikom kupovine pića obeleženog određenom etiketom. Nakon konzumiranja, potrošači mogu da vrate bocu do automatizovanog ili ručnog reciklomata na lokacijama maloprodajnih objekata, gde dobijaju novac u kešu ili vaučere.
Boce se mogu vratiti u sve prodavnice koje prodaju boce za piće sa predviđenom nalepnicom, objasnila je firma.
Implementacija depozitnog sistema pomoći će Rumuniji da ispuni svoje obaveze u okviru Evropske unije u vezi sa prikupljanjem i recikliranjem otpada. Ciljevi za plastične boce uključuju odvojenu stopu prikupljanja od 77 odsto do 2025. i 90 odsto do 2029. godine, dodaje TOMRA.
Rumunski sistem je drugi po veličini u Evropi posle Nemačke
Sistem su zvanično pokrenuli Nikolae-Jonel Čiuka, predsednik parlamenta, Mirčea Fečet, ministar životne sredine, voda i šuma, Mihaela Frasineanu, državna savetnica u kabinetu premijera, Gema Veb, izvršni direktor firme „RetuRO“, koja je administrator sistema irecik Dorin Mihai, generalni direktor kompanije „TOMRA Collection Romania“.
Oni su svečano otvorili reciklirate u trgovini „La Cocos“ u Bukureštu.
Ministar Mirčea Fečet rekao je da je sistem u Rumuniji drugi po veličini posle nemačkog.
Stopa u zemlji je 12-13%, dok je cilj za 2026. 90%
„Svi želimo da sistem transformiše našu zemlju iz zemlje deponije u zemlju reciklaže. Istovremeno, želim da ovaj projekat bude nasleđe koje ostavljamo našoj deci, kao poruku, stav i tačku iza koje nema povratka u smislu vrednovanja prirode“, dodao je on.
Ministar je naveo da je stopa odvojenog prikupljanja otpada u Rumuniji 12-13 odsto, dok je cilj za 2024. 65 odsto, 80 odsto za 2025. i 90 odsto za 2026.
Administrator sistema „RetuRO“ je najavio da će u narednih godinu dana otvoriti 17 centara u koje će prevoziti ambalažu prikupljenu od oko 80.000 trgovaca.
Ovo je definitivno sjajan sistem o čijoj bi implementaciji u naše društvo trebali da razmotre čelni ljudi iz Ministarstva zaštite sredine Republike Srbije.
