Problem evropskih zemalja s brojem vojnika se sveo ne toliko na regrutovanje koliko na uveravanje postojećih snaga da ne napuštaju vojsku, piše Politiko.
Ove sedmice francuski ministar oružanih snaga Sebastien Lekornu predstavio je plan zadržavanja talenata kako bi podstakao vojno osoblje da ostane u uniformi.
Do toga je došlo nekoliko dana nakon što je godišnji izveštaj podnesen nemačkom parlamentu pokazao da je 2023. godine oko 1.537 vojnika napustilo Bundesver, čime se vojska smanjila na 181.514 pripadnika.
Problem celog Zapada
“Ti razgovori se sada odvijaju u svim evropskim prestonicama, u svim demokratijama koje imaju profesionalne vojske bez obaveznog vojnog roka”, rekao je juče Lekornu, naglašavajući Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
“Na sastancima NATO-a možemo razgovarati o opremi, ali sada takođe govorimo o nivou zadržavanja ljudi u vojsci”, dodao je.
Dok se Evropa ponovo naoružava zbog rata u Ukrajini, zemlje poput Hrvatske najavljuju povratak obaveznog služenja vojnog roka, podsjeća Politiko.
Danska će u vojsku pozivati i žene, Nemačka razmišlja o vraćanju vojnog roka
Druge, poput Danske, planiraju ga proširiti tako da uključuje i žene. Nemačka je ukinula obavezni vojni rok 2011, ali s obzirom na to da su mnogi u vojsci zbog starosti napustili službu, opet se raspravlja o povratku neke vrste obaveznog služenja vojske.
Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske, izazov je učiniti oružane snage atraktivnim, a to je teško izvesti u vremenima niske nezaposlenosti, oštre konkurencije privatnog sektora i široke rasprostranjenosti rada na daljinu.
Ne radi se samo o novcu
U Francuskoj vojno osoblje u proseku ostaje u oružanim snagama godinu dana manje nego ranije. U Ujedinjenom Kraljevstvu godišnji manjak u zapošljavanju iznosi 1.100 vojnika, što je ekvivalent dve pešačke jedinice, iako je vlada ugovorila zapošljavanje s privatnom kompanijom Kapita.
Novac, naravno, igra važnu ulogu u uveravanju da ljudi ostanu. Jedna od vodećih mera francuskog plana je povećanje starosnih penzija integracijom bonusa; povećavaju se i plate. Ali problem je u tome što uslovi usluge jednostavno nisu tako privlačni. U vojsci se, naime, u pravilu puno radi prekovremeno te se mesecima izbiva od kuće.
“Problem nije regrutovanje nego zadržavanje, moramo zadržati i porodicu”, rekla je admiralka Lisa Franceti, šefica operacija američke mornarice, na konferenciji u Parizu ranije ove godine.
Poljska jako digla plate vojnicima
U Poljskoj je nova vlada ranije ove godine najavila povećanje plata od oko 20 posto u nastojanju da zadrži vojnike. Minimalna mesečna plata za vojnika raste sa 4.960 zlota (1.150 evra) na 6.000 zlota. Kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, poljska vojska je narasla sa 95.000 u 2015. na 215.000 ove godine.
Francuski plan uključuje pomoć u pronalaženju smeštaja i pristupa zdravstvenoj zaštiti i brizi za đecu. Parovi koji rade u ministarstvu oružanih snaga, čak i ako je jedan civil, moći će zajedno menjati radna mesta.
“Radije bih da manje zapošljavamo ako bismo uspeli poboljšati zadržavanje postojećih snaga. To mi je draže nego da krećemo u veliko regrutovanje ljudi, a da pritom broj onih koji ostaju u vojsci stalno pada”, rekao je Lekornu.
Nemačka želi povećati broj vojnika, ali…
Nemačka vlada u sklopu napora za jačanje nacionalne odbrane želi povećati broj vojnika na 203.000 pripadnika do ranih dve hiljade tridesetih, ali regrutovanje ide veoma sporo.
Posebni komesar Bundestaga za oružane snage, Eva Hegl, rekla je da je povratak nekog oblika vojnog roka jedan od načina da se stvari preokrenu. Dodaje kako je uključivanje žena “očitiji potez kojem je cilj zaustavljanje pada broja vojnika” budući da je potencijal “daleko od iscrpljenog”, rekla je.
Zakonom usvojenim prošle godine njemačka vlada pokušala je uslove u vojsci učiniti privlačnijima. Oni tako uključuju veću podršku za brigu o deci i povećanje penzija.
Ne postoje samo problemi s brojem ljudi, nego i osnovnom infrastrukturom. “Kad posjećujem trupe, više ne čujem da nedostaju kacige i zaštitni prsluci, nego i ormarići”, napisala je Hegl u godišnjem izvještaju.
Prema Hegl, popravak kasarni i vojnih objekata koštaće oko 50 milijardi evra, što iznosi oko pola ukupnog posebnog fonda koji je vlada obezbijedila za jačanje vojske nakon ruske invazije na Ukrajinu.
