Dana 28. februara objavljeno je da je prvi put u istoriji kubanski komunistički režim zatražio humanitarnu pomoć od Ujedinjenih nacija, tačnije od Svetskog programa za hranu UN (VFP), zbog nemogućnosti distribucije subvencionisanog mleka deci ispod 7 godina.
Agencija UN je potvrdila da su dobili zvaničan zahtev vlade Republike Kube i da su zalihe mleka već poslate na karipsko ostrvo. VFP je prepoznao „hitnu potrebu“ u zahtevu Kube zbog „duboke ekonomske krize sa kojom se Kuba suočava“, a koja „značajno utiče na sigurnost hrane i hrane stanovništva“.
Kubanska vlada je nedavno saopštila da zbog nedostatka pšeničnog brašna neće moći da garantuje snabdevanje subvencionisanim hlebom (koji ulazi u korpu osnovnih životnih namirnica koje sufinansira vlada) do kraja marta ove godine. Kuba je decenijama patila od nestašice, ali je do sada i u najtežim vremenima nekako funkcionisala. Ali izgleda da je sistem blizu pucanja.
Kubanska revolucija je u teškom stanju
Kada vlada u Havani prizna nedostatak osnovnih namirnica kao što su mleko i hleb i javno zatraži međunarodnu humanitarnu pomoć, to je glavni pokazatelj da je ekonomska kriza zavladala i da se komunistički režim približava kolapsu.
Kuba prolazi kroz ekonomsku krizu otkako joj je američka vlada uvela trgovinski embargo 1960. Najveća ekonomska kriza dogodila se tokom tzv. Poseban period početkom 1990-ih, ali ni tada nije tražena pomoć od UN. U poslednjih četiri-pet godina Kuba prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu u poslednjih nekoliko decenija, što je dovelo do rekordnog iseljavanja sa ostrva i sve većeg nezadovoljstva Kubanaca koji trpe ozbiljne nestašice hrane, goriva, lekova i struje, čija se ponuda smanjuje.
Nedostaju i druge stvari kao što su radne mašine, oprema, sirovine, tehnologija. Situacija je izuzetno teška i Kuba bi mogla da se pretvori u poprište ne samo humanitarne krize, već i incidenata, sukoba i građanskog rata. Narodna izreka „Car je gol!“ ispravno prikazuje stanje komunističkog režima.
Sinergija nepovoljnih procesa
Veoma teška ekonomska situacija na Kubi rezultat je nekoliko procesa koji su se udružili i negativno uticali.
Prvo, ekonomska kriza u Venecueli dovela je do toga da Karakas više ne šalje na Kubu velike količine subvencionisane nafte koja je neophodna za transportne usluge i njihovo održavanje po niskim cenama. Zbog nedostatka „tvrde valute”, Kuba ne može da kupuje velike količine nafte po realnim cenama, pa su stoga subvencije više nego dobrodošle. Nedostatak goriva doveo je do otkazivanja prošlogodišnje prvomajske parade – najveće godišnje masovne proslave na ostrvu, koju levičarska vlast redovno koristi u reklamne svrhe.
Drugo, raniji masovni dolazak na vlast nesklonih Kubi, nekooperativnih desničarskih vlada u Latinskoj Americi, kao što su Žair Bolsonaro u Brazilu, Ivan Duke u Kolumbiji i Giljermo Laso u Ekvadoru. Desničarski konzervativni talas pogodio je region od sredine 2010-ih do ranih 2020-ih. Taj trend je u velikoj meri zaustavljen poslednjih godina dolaskom na vlast levičarskih vlada poput Lule da Silve u Brazilu 2023, ali šteta je učinjena. Čak i mnoge levo orijentisane vlade Latinske Amerike u praksi ne žele da se preterano povezuju sa kubanskim režimom uprkos njihovoj retoričkoj podršci. Desničarske vlade su tako prekinule praksu po kojoj je Kuba slala svoje lekare u inostranstvo, čije su plate isplaćivale zemlje domaćini.
Američke sankcije i korona efekat
Treće, Trampova administracija je pooštrila određene sankcije Kubi koje je ukinula Obamina administracija, čime je u velikoj meri smanjen iznos novca koji je kubanska dijaspora iz SAD poslala na ostrvo. Trampov establišment zabranio je trgovinu sa kompanijama koje deluju u ime kubanske vojske, kubanskih obaveštajnih i bezbednosnih službi. Amerikancima je takođe zabranjeno da putuju na Kubu u obrazovne i kulturne svrhe.
Bajdenova administracija je ublažila neka ograničenja, ali ne sva. Uostalom, izbijanje antivladinih protesta u leto 2021. i represivni odgovor vlade izazvali su oštre kritike iz SAD. S druge strane, kubanska vlada okrivila je SAD za proteste.
Četvrto, negativne zdravstvene i ekonomske posledice korona krize. Korona virus je razotkrio sve slabosti kubanskog zdravstvenog sistema, koji je poznat kao najveće dostignuće Kubanske revolucije. Pokazalo se da je zdravstveni sistem krhak jer su bolnice ostale bez kiseonika, opreme i osnovnih lekova. Pandemija je izazvala pad devizne zarade od 90 odsto kako je turizam propao. Za razliku od nekih drugih karipskih zemalja, kubanski turizam se još nije oporavio od pandemije. Do oktobra 2022. godine broj stranih turista je i dalje bio manji od polovine ukupnog broja u istom mesecu 2019. godine.
