Srpska proja našla se na listi 50 najboljih hlebova sveta po oceni američke televizijske mreže Si En En, gde se navodi da je reč o vrsti kukurznog hljeba koji se služi topao, direktno iz rerne, kao neizostavni pratilac gulaša, ali i drugih tradicionalnih jela.
U mnogim krajevima Srbije, ali i BiH tradiciju vodeničarskog zanata sačuvala su nova pokolenja zahvaljujući kojima još uvek može da se pronađe sastojak bez kojeg je proja nezamisliva – brašno od autohtonih sorti kukuruza.
„Da bi bilo dobro i kvalitetno brašno prije svega mora biti kvalitet zrna žita, da bude domaći kukuruz, da bude prvenstveno suv, da bi se mogla napraviti dobra i kvalitetna proja”, kaže Kosa Jovanović, iz Likodre.
Recept za proju sadrži i mlaku vodu, kašičicu soli i mast.
Nakon što testo prođe kroz vredne ruke domaćice peče su u rerni na drva, a služi uz širok spektar tradicionalnih jela od kajmaka i čvaraka do gulaša.
„Proja spremljena po starom domaćem receptu naših baka, u ova moderna vremena proja je postala prava gurmanska poslastica, na trpezama je postala nezamenljiva. Danas proja uživa status zdrave domaće hrane”, ističe Radmila Vasiljević, iz Krupnja.
Proja se nekada smatrala obrokom koji su jeli ljudi slabijeg imovnog stanja, a danas je na trpezama delikates.
Da je za Srbe više od običnog jela svedoče i etnolozi. U nekim krajeva naše zemlje ona je neizostavni dio prazničnih rituala.
„Najinteresantniji običaj vezan za to dešava se na Mali Božić odnosno Srpsku novu godinu. Česnica koja se priprema za taj dan je zapravo proja ona može imati i različite nazive, osim naziva česnica može se nazivati vasilica ili oračica, i ukrašava se na različite načine”, navodi Ana Čugorović, etnolog.
Sa ciljem da se obogati ukus, u novije vreme u proju se dodaju sir, jaja i margarin.
Međutim, iskusne domaćice, tvrde, da se prava sprska proja sastoji samo od četiri sastojka.
