Mnogi su verovali da je Sisa Abu Daoh muškarac sve dok nije otkrila tajnu koju je čuvala duže od 42 godine.
Izuzetna priča pogurene žene iz Egipta ponovo se deli društvenim mrežama nakon što je njena fotografija u kojoj joj predsednik država uručuje priznanje za „najbolju mamu“ počela da kruži Fejsbukom i Instagramom. Mnogi su se zapitali da li je ova priča uopšte verodostojna, a odgovor je da jeste i da život nekada stvarno ume da napiše drame.
Priča gospođe Daoh
Skromna žena iz Egipta radila je više od 30 godina rame uz rame sa čistačima cipela u Luksoru. Sedela je u kafićima sa muškarcima, molila se sa njima u lokalnoj džamiji i poput njih nosila pantalone ili tradicionalnu tuniku do poda poznatu kao galabija.
„Zahvalna sam Bogu“, rekla je u jednom intervjuu grubim glasom koji je najmanje za oktavu niži od glasa prosečnog muškarca. Obučena u tamnosivu galabiju prekrivenu zelenim šalom preko ramena, sedela je sa cigaretom na zemljanoj stazi u kući rođaka u jednom malom poljoprivrednom selu Al Akaltah, na zapadnoj obali Nila, u blizini Luksora.
Kao italijanski kuvar ponosan na to kako mu je ispao ručak, približila je vrhove prstiju usnama, kao da ih ljubi. Izgleda da je bila zadovoljna izabranim putem.
„Ona se čak i kod kuće ovako oblači“, rekla je njena ćerka Hoda. Gospođa Daooh se našla bez novca nakon što joj je muž umro početkom 1970-ih. Zbog malo opcija, donela je hrabru odluku da potraži posao kao jedan muškarac.
„Radila sam u Asuanu u pantalonama i galabiji. Da nisam, niko me ne bi pustio da radim“, rekla je.
Prve godine su bile teške. Suočila se sa verbalnim i fizičkim zlostavljanjem svakog ko je otkrio njenu tajnu. Kaže da je zato nekada nosila sa sobom i drvenu palicu.
Provela je sedam godina radeći na građevini i drugom fizičkom radu, zarađujući manje od jednog dolara dnevno. Muškarci sa kojima je radila većinom nisu znali ili ih nije bilo briga što je ona žena.
„Rekli bi, ‘On je dobar u svom poslu’. Ponudili bi mi cigarete.” rekla je ona, da bi je na kraju ostali radnici počeli zvati imenom njenog preminulog supruga, a Hodinog oca – Abu Hoda.
Na iznenađenje mnogih, s obzirom na tradicionalno okruženje i ljude sa dosta konzervativnim idejama kada su u pitanju rodne uloge, priznanje gospođe Daoh nije dočekano sa osudom. Štaviše, njena priča je izazvala uglavnom pozitivne reakcije lokalnih medija i zvaničnika, pa joj je tako 2015. godine i predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi lično uručio priznanje za izuzetnu majku.
Gospođa Daoh (64) je u jednom intervjuu rekla kako je počela da se oblači kao muškarac iz praktičnih razloga – da bi izbegla postojeća ograničenja na polju ženskog zapošljavanja u patrijarhalnoj sredini. Tako je uspela da zarađuje dovoljno da bi izdržavala svoju ćerku, Hodu.
Ipak, bez obzira da li je pametnije da se i dalje predstavlja kao muškarac ili ne, rekla je da nema nameru da se menja. Ono što je počelo kao vid borbe protiv seoskog siromaštva, razvilo se u njen stil života i sredstvo za snalaženje u svetu kojim dominiraju muškarci.
Oni koji su shvatili da je žena zvali su je „Hodina mama“, a ona insistira na tome da privatno nije krila svoj identitet.
„Nikada se nisam skrivala od ljudi, nije da je to bila tajna. Ceo Luksor je na kraju znao da sam žena“, rekla je Egipćanka, a prenosi Gardijan..Slava se isplatila
Legenda o „lažnom muškarcu“ brzo se pročula gradom a gospođa Daoh postala je slavna. Njena priča je postala toliko poznata da je stigla i do predsednika koji joj je uručio priznanje, ali joj je vlast obezbedila i mali kiosk u kojem je mogla da radi i izdržava porodicu.
Njena sudbina je i dalje teška. Postala je baka, ali se muž njene ćerke razboleo. Tako je žena nastavila da radi.
„Ne želim da ima život kao ja. Pomažem da se odgaje unučići. Ne želim da se moja ćerka žrtvuje. Ona sada ima svoju decu“, rekla je Doohova.
Priznanje skrenulo pažnju na marginalizovane grupe
Odluka gospođe Daoh da otkrije svoje višedecenijsko lažno predstavljanje došla je u trenutku kada je država počela da preduzima snažne mere kako bi zaustavila nekonvencionalne izraze roda i seksualnosti. Policija je ubrzala hapšenja onih koji su označeni da su gej ili na neki drugi način nisu u skladu sa rodnim normama, a sve je počelo onda kada je vojska smenila nekadašnjeg predsednika zemlje Mohameda Morsija u julu 2013.
Glavni razlog zašto je njena priča bila tako široko prihvaćena od strane Egipćana je to što nema nagoveštaja da je njen izbor odeće imao ikakve veze sa pitanjima seksualnosti. Ipak, njena priča je pokazala koliko ljudi u Egiptu „guraju granice tradicionalnih rodnih uloga“, rekao je Skot Long, aktivista za ljudska prava koji živi u Kairu.
„Dok država na odgovarajući način odaje počast njenoj hrabrosti, u isto vreme zatvara druge koji sebe nazivaju transrodnim osobama. Kada bi vlada brinula o principima, a ne o iskorišćavanju predrasuda, poštovala bi ljude zbog toga što su verni sebi i što čine ono što je potrebno da očuvaju sebe i svoje porodice u životu“, rekao