Andrijana Stajić iz Gornjeg Makreša na Kosovu i Metohiji poslednjih deset godina u svoje selo na kraju sveta, nadomak Novog Brda, donosila je nagrade. Sada je studentkinja prve godine Fakulteta umetnosti u Nišu. Klavir je za nju najveća ljubav, ali još nije do kraja dostižna. Andrijana je nagrađivana pijanistkinja – bez klavira.
U Muzičku školu krenula je kada je bila u drugom razredu Osnove, odmah su je postavili za klavir, iako u njenoj porodici niko nije muzički obrazovan. Na početku nije ni shvatala da je na putu umetnosti, sviranje je videla kao razonodu i mogućnost druženja, jer u njenom malom selu nema nikakvih aktivnosti, nema ni mnogo dece.
„Nisam imala ni jednu drugaricu u selu, prva je bila na nekoliko kilometara od mene. U školi je bilo malo đaka. Tako je i sada, ali jako sam ponosna što potičem iz tog mesta i evo sada na studijama ne primećujem nikakvu razliku, iako sam iz tako male sredine“.
Probijanje iz enklave zbog časova klavira
Muzička škola je na desetak kilometara od Makreša, u selu Stanišor, tu je Osnovna i Srednja muzička škola „Stevan Hristić“. Imala je organizovani prevoz, kombi koji ju je uveče i vraćao u selo. Bilo je teško, ali nije odustajala.
„Živim u planinskom području, zimi kada padne sneg, kombi nije mogao da dopre do svih područja, ali ja sam bila veoma uporna. Roditelji su me vozili ili sam išla sa mojim učiteljima i nastavnicima iz Osnove škole. U Muzičkoj su znali da će po kijametu bar jedan učenik da im dođe, to sam bila ja. Veoma su mi se radovali“.
Andrijana je iz Kosovskog Pomoravlja, svira od drugog razreda, na polovnom sintisajzeru ❤️ Upisala Akademiju! Dajte neki dinar, da joj kupimo klavir, Bog vam dao zdravlje 🤗👇https://t.co/9LDk57TtcW pic.twitter.com/XxH1yPxqbt
— Senka Miloš (@MilosSenka) January 28, 2024
Prvih godina u kući nije imala instrument, svirala je samo u školi na električnom klaviru, a onda su joj roditelji nabavili malu klavijaturu, sinitsajzer.
„Nije imao sve oktave, nekako sam improvizovala, vežbala u jednoj oktavi, a kada odem u školu prenosila sam kompoziciju u drugu, na pravom klaviru. Učiteljica je bila veoma zadovoljna kako sam to uspela, jer je bilo teško izvodljivo, ali roditelji tada nisu bili u mogućnosti da mi kupe bolji instrument“.
U drugom razredu Muzičke škole otišla je na prvo takmičenje, u Vranje, usledili su dalji uspesi. Andrijana ima dugačku listu prvih i drugih nagrada na Međunarodnom festivalu „Muzičko proleće“ u Smederevskoj Palanci i Republičkom festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije.
Akademija u Nišu, da bi roditeljima bilo lakše
Već od šestog osnovne spremala se da upiše Srednju muzičku. Htela je samo tu školu, bila u potpunosti sigurna da je to pravi izbor. Akademiju je upisala bez problema. Prva želja joj je bio Beograd, brat je tamo na trećoj godini softverskog inženjerstva, ali je od nje odustala.
„Uopšte se ne kajem što studiram u Nišu, presudilo je to što sam mislila da će moji troškovi biti manji, da će mojoj porodici biti lakše ako odem u Niš. I zato što ću im biti bliže. A sada, ne odlazim kući često, bila sam samo dva puta od kako je krenula školska godina. Moram da vežbam“.
Andrijana je odlazila i na pripremnu nastavu koju je organizovao fakultet, bilo je naporno, ali se isplatilo. „Trud i rad se uvek isplate“, kaže i dodaje da je na budžetu. Dobila je i dom, ali se ipak odselila.
„Tamo nije bilo uslova za vežbanje, mislila sam da će Dom, s obzirom da su u njega smešteni i studenti Fakulteta umetnosti, obezbediti prostoriju gde bi smo mogli da vežbamo na električnim klavirima, ali to nije bilo izvodljivo“.
Jedna dobra duša i prostor za vežbanje
Dodaje da situacija na fakultetu nije bolja što se tiče vežbanja, mnogo je studenata, instrumenata i prostora malo. Pronašla je garsonjeru u kojoj vežba na električnoj klavijaturi koju ima već sedam godina.
To nije bio adekvatan instrument ni u prethodnom školovanju. Sada joj je zaista potreban klavir koji bi joj doneo rezultat potreban za akademsko školovanje.
„Sada je vreme za ozbiljno sviranje“, kaže ova studentkinja.
Videla je na internetu da Humanitarna organizacija Kosovsko Pomoravlje obezbeđuje stipendije za najbolje đake i studente. Pisala im je, poslala biografiju, kaže, bez ikakvih očekivanja. Javili su se posle mesec dana, dobila je stipendiju.
„Našli su čoveka koji je pristao da izdvaja od svoje plate. Bila sam oduševljena, nisam očekivala da će se naći neka dobra duša koja će izaći nekome u susret. Mnogo su mi olakšali, moji roditelji imaju dva studenta, na Kosovu i Metohiji primanja nisu velika i uglavnom samo jedan u porodici radi, što je i moj slučaj“.
Ova humanitarna organizacija koja podržava mlade sada prikuplja i novac za Andrijanin prvi profesionalni istrument, Kavai K-200 pianino. Za takav klavir potrebno je pet hiljada evra, tri je već skupljeno.
Donirajte ovde:
