Jednostavan test krvi može otkriti Alchajmerovu bolest od 10 do 15 godina pre nego što se pojave simptomi, a stručnjaci tvrde da bi to moglo da ovede do „revolucije“ u ranom dijagnostikovanju ove bolesti.
Ispitivanja švedskih naučnika pokazala su da je test jednako tačan u otkrivanju znakova Alchajmerove bolesti kao i bolne lumbalne punkcije, i bolji od niza drugih testova na kojima se trenutno radi. Stručnjaci kažu da bi to moglo otvoriti put nacionalnom programu skrininga za starije od 50 godina i da bi trenutni tretmani mogli bolje da funkcionišu sa slučajevima koji su ranije otkriveni.
Na kom principu funkcioniše test?
Test funkcioniše tako što meri nivoe proteina zvanog p-tau217 u krvi koji ukazuju na biološke promene koje se dešavaju u mozgu tokom Alchajmerove bolesti. To bi moglo identifikovati da li jedna osoba potencijalno može da ima visoke šanse, osrednje šanse i male šanse da oboli od ove bolesti.kao verovatne. Na taj način bi se isključila potreba za daljim, invazivnijim istraživanjima.
Profesor Dejvid Kurtis, sa fakulteta za Genetiku Univerziteta u Londonu kaže: „
„Kombinacija jednostavnog skrining testa sa efikasnim tretmanom za Alchajmerovu bolest imala bi dramatičan uticaj na pojedince i društvo. Test je napravila kompanija „ALZPath“ i već je komercijalno dostupan.
Studija u Geteborgu
U studiji od 768 ljudi u pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama u periodu od osam godina, koju je sproveo Univerzitet u Geteborgu, otkriveno je da je test – koji otkriva prisustvo „tau“ proteina u krvi – bio 97% tačan u proceni ako je subjekt bio podložan razvoju bolesti. Rezultati studije, objavljeni u časopisu „JAMA Neurology“ u ponedeljak, okarakterisani su kao napredak u ranim skrining testovima za bolest mnogo pre pojave simptoma.
Alchajmerova bolest, koja uzrokuje da se mozak smanji i njegove ćelije na kraju umru, najčešći je oblik demencije, a karakteriše je opadanje kognitivnih funkcija, mogućnosti snalaženja u prostoru i društvenih veština.
„Istraživanje pokazuje sve veći broj dokaza da ovaj test ima ogroman potencijal da uvede revoluciju u dijagnozu za ljude za koje se sumnja da su obeleli od Alchajmerove bolesti“, rekla je Šeona Skejls, direktorka istraživanja u Alchajmerovom istraživanju u Velikoj Britaniji, prema Tajmsu u ponedeljak.
Trenutno, jedini način da se dokaže da neko ima nagomilavanje proteina u mozgu je lumbalna punkcija, koja uključuje ubadanje igle u donji deo leđa, ili skeniranje dostupno samo u jednoj od 20 „NHS memory“ klinika.
Dejvid Kertis sa „Instituta za genetiku UCL“ rekao je da bi nalazi švedskog tima naučnika „potencijalno mogli da imaju ogromne implikacije“. „Svako stariji od 50 godina mogao bi da ide na rutinski pregled svakih nekoliko godina, na isti način kao što se sada testira na visok holesterol“, dodao je on. „Moguće je da bi trenutno dostupni tretmani za Alchajmerovu bolest bolje funkcionisali kod onih osoba koje su rano dijagnostikovane na ovaj način.“
Proizvođač testova krvi, kalifornijska kompanija „ALZpath“, rekla je da se nada da će test učiniti široko dostupnim za kliničku upotrebu u prvom kvartalu ove godine. Otprilike 1 od 9 osoba (10,7%) starijih od 65 godina ima tu bolest, prema podacima Udruženja za Alchajmerovu bolest. Očekuje se da će se ovo značajno povećati u narednih 25 godina, navodi udruženje na svojoj veb stranici koja je posvećena razvoju medicinskih otkrića za sprečavanje ili izlečenje Alchajmerove bolesti“.
Alchajmerova bolest i Srbija
Predsednik „Alchajmer grupe“, koja pruža pomoć i podršku populaciji pogođenoj demencijom putem telefonskog servisa, Milan Jolerić kazao je da je najveći problem obolelih od demencije u Srbiji nedovoljno razvijena svest društva, nepostojanje centralnog registra, licenciranih profesionalnih negovatelja, kasno prepoznavanje bolesti, kao i izostanak institucionalne podrške.
Iako ne postoji zvaničan registar, procenjuje se da u Srbiji živi više od 200.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću, dok u svetu od demencije oboli jedna osoba na svake 3,5 sekunde, navodi se u saopštenju.
Dodaje se i da nezvanične procene govore da će u Srbiji između šest i osam odsto osoba starijih od 65 godina bolovati od Alchajmerove bolesti, dok će svaki deseti imati neku vrstu demencije. Posle osamdesete brojke su poražavajuće, jer se procenjuje da Alchajmer pogađa gotovo 40 odsto populacije te starosne dobi.
Nasledni faktori su u samo pet do deset odsto slučajeva preduslov za pojavu nekog oblika demencije, posebno kod rane pojave bolesti.
U ostalim slučajevima kao faktori rizika identifikovani su, pored starosti, povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, krvnog pritiska i neadektivan stil života, navodi se u saopštenju.
