Cena zlata određuje se ponudom i potražnjom na tržištu, kao i spekulacijama, inflacijom, valutnim kursevima i političkim i ekonomskim događajima. Zlato je bitno za ekonomiju zato što služi kao rezerva vrednosti, sredstvo razmene i zaštita od rizika. Zlato je takođe uneverzalno prihvaćeno kao valuta i ima visoku likvidnost. Kako će skok cene zlata uticati na ekonomiju zavisi od raznih faktora, ali uopšteno, viša cena zlata može da poveća inflacioni pritisak, oslabi domaću valutu, podstakne izvoz zlata i umanji potrošnju. S druge strane, viša cena zlata može da poveća poverenje investitora, olakša dugovno finansiranje i podrži rast BDP-a.
Cene zlata bi do kraja godine mogle da porastu za 10 odsto zbog potencijalnog smanjenja kamatnih stopa, objavila je švajcarska bankarska korporacija UBS.
Zlato se uprkos malom padu na početku 2024. godine i dalje drži iznad psihološke granice od 2.000 dolara za uncu, a do kraja godine bi moglo da poskupi na 2.250 dolara pošto „ne treba potcenjivati snagu zaokreta” američke centralne banke FED povodom kamatnih stopa, smatraju stručnjaci UBS, prenosi Si-En-Bi-Si.
Kanadska Skotiabanka je opreznija i smatra da će unca zlata krajem tekuće godine koštati 2.000 dolara.
U protekloj godini je zlato poskupelo za 15 odsto u odnosu na 2022. godinu. Na cene zlata utiču razni faktori kao što su geopolitička nestabilnost i neizvesnost na tržištu zbog kojih zlatne poluge postaju „sigurno utočište” za kapital