I kovanice mogu da budu nepodobne za opticaj. To su one koje su zbog dugog korišćenja u opticaju, korozije ili fizičkih uticaja promenile neke od svojih fizičkih osobina.
Svima se desilo da „u posedu” imaju oštećenu novčanicu i da zbog toga ne mogu njome da plaćaju. Onu male vrednosti svi najčešće prežale, a jedino rešenje za one veće vrednosti je zamena. To se radi u bankama, procedura je jednostavna i potrebna je lična karta, što znači da maloletnici ne mogu to da urade. Od banke do banke ova operacija može da ne košta ništa, ali može da košta i nekoliko procenata vrednosti oštećene novčanice. Obično je to dva odsto za dinarske novčanice, pa do pet odsto za one u evrima. To se može uraditi i u menjačnicama, ali ne svim, već samo u onima koje imaju ugovore sa bankama.
Banke su dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju novčanice i kovani novac koji nisu podobni za opticaj i to je Narodna banka (NBS) propisala. Prema regulativi za opticaj su nepodobne novčanice koje imaju najmanje 51 odsto ispravne površine. Zatim, kada je preko cele novčanice uočljiva zaprljanost, kada su jasno uočljive mrlje, potom novčanice sa ispisanim grafitima, kada je primetan nedostatak boje (kao kada se, na primer, opere novčanica), potom novčanica koja ima bar jedno zacepljenje, one koje imaju jasno uočljive rupe, one kojima nedostaje „ćošak”. Ako je novčanica lepljena, „popravljana”, kada je novčanica izrađena sa izvesnom greškom i kao takva puštena u opticaj – takođe može da se zameni u bankama.
„U slučaju da se banci na zamenu podnese manje od 51 odsto površine ispravne novčanice, potrebno je da banka od podnosioca novčanice obezbedi pismeno obrazloženje kako je došlo do oštećenja novčanice, odnosno ako nedostaje deo ili delovi novčanice, obrazloženje šta se dogodilo s delom, odnosno delovima koji nedostaju, kako je podnosilac novčanice došao u posed te novčanice, kao i podatke o podnosiocu. Takve novčanice banka šalje NBS, koja odlučuje da li ima ili nema osnova za njihovu zamenu”, kažu propisi centralne banke.
I kovanice mogu da budu nepodobne za opticaj. To su one koje su, zbog dugog korišćenja u opticaju, korozije ili fizičkih uticaja promenile neke od svojih fizičkih osobina. To važi i za kovanice izrađene sa „izvesnom greškom”, koje su takve i puštene u opticaj. Ovakve kovanice se deklarišu kao – škart.
