И кованице могу да буду неподобне за оптицај. То су оне које су због дугог коришћења у оптицају, корозије или физичких утицаја промениле неке од својих физичких особина.
Свима се десило да „у поседу” имају оштећену новчаницу и да због тога не могу њоме да плаћају. Ону мале вредности сви најчешће прежале, а једино решење за оне веће вредности је замена. То се ради у банкама, процедура је једноставна и потребна је лична карта, што значи да малолетници не могу то да ураде. Од банке до банке ова операција може да не кошта ништа, али може да кошта и неколико процената вредности оштећене новчанице. Обично је то два одсто за динарске новчанице, па до пет одсто за оне у еврима. То се може урадити и у мењачницама, али не свим, већ само у онима које имају уговоре са банкама.
Банке су дужне да правним и физичким лицима замењују новчанице и ковани новац који нису подобни за оптицај и то је Народна банка (НБС) прописала. Према регулативи за оптицај су неподобне новчанице које имају најмање 51 одсто исправне површине. Затим, када је преко целе новчанице уочљива запрљаност, када су јасно уочљиве мрље, потом новчанице са исписаним графитима, када је приметан недостатак боје (као када се, на пример, опере новчаница), потом новчаница која има бар једно зацепљење, оне које имају јасно уочљиве рупе, оне којима недостаје „ћошак”. Ако је новчаница лепљена, „поправљана”, када је новчаница израђена са извесном грешком и као таква пуштена у оптицај – такође може да се замени у банкама.
„У случају да се банци на замену поднесе мање од 51 одсто површине исправне новчанице, потребно је да банка од подносиоца новчанице обезбеди писмено образложење како је дошло до оштећења новчанице, односно ако недостаје део или делови новчанице, образложење шта се догодило с делом, односно деловима који недостају, како је подносилац новчанице дошао у посед те новчанице, као и податке о подносиоцу. Такве новчанице банка шаље НБС, која одлучује да ли има или нема основа за њихову замену”, кажу прописи централне банке.
И кованице могу да буду неподобне за оптицај. То су оне које су, због дугог коришћења у оптицају, корозије или физичких утицаја промениле неке од својих физичких особина. То важи и за кованице израђене са „извесном грешком”, које су такве и пуштене у оптицај. Овакве кованице се декларишу као – шкарт.
