Sa 50 miliona tona elektronskog otpada proizvedenog svake godine i preduzeća koja imaju uspostavljenu politiku za njegovo odlaganje, i dalje postoji problem u mnogim zemljama da previše toga završi na deponijama ili se neformalno odlaže.
Koje količine elektronskog otpada su u pitanju?
Izveštaj UN za 2019. pokazao je da svet proizvodi čak 50 miliona tona elektronskog i električnog otpada (poznatog i kao e-otpad), ali da se samo 20% toga formalno reciklira.
Izveštaj Platforme za ubrzanje cirkularne ekonomije (PACE) i Koalicije UN za e-otpad iz 2019. godine naglašava kako bi, po trenutnoj stopi, globalna proizvodnja e-otpada mogla da dostigne neverovatnih 120 miliona tona godišnje do 2050. godine.
Da stavimo količinu otpada u kontekst, trenutna gomila elektronskog otpada širom sveta teži više od svih komercijalnih aviona ikada napravljenih. Velika Britanija, na primer, trenutno proizvodi 24,9 kg e-otpada po osobi, što je skoro 10 kg više od proseka Evropske unije.
Kakva vrsta otpada?
Definicija e-otpada obuhvata električnu opremu na kraju ili blizu kraja njenog životnog veka i može uključivati bilo šta od računara i drugih uređaja, tastatura, miševa, kablova, štampanih ploča, televizora, audio opreme, starih DVD ili VCR jedinica, MP3 plejera i telefonskih slušalice, digitalne/video kamere, fotokopir aparata/skenera i svih vrsta električne kancelarijske opreme.
Ključni problemi
Postoji nekoliko ključnih pitanja oko odlaganja na e-otpada na deponije,a oni uključuju:
Zagađenje
Elektronski otpad sadrži mnoge toksične komponente koje mogu prouzrokovati trajnu štetu životnoj sredini, životinjskom i biljnom životu i ljudima ako se ostavi u zemlji i/ili isprati u podzemne vode. Toksični elementi uključuju olovo, živu, kadmijum, litijum, barijum i još mnogo toga. Pored toga, kompleksna jedinjenja kao što su polibromovani difenil etri (PBDE) i druga su takođe među e-otpadom. Polivinilhlorid iz plastičnih kućišta električnih proizvoda može predstavljati ozbiljne rizike po životnu sredinu i zdravlje. Plastika je takođe jedna od mnogih komponenti koje bi mogle predstavljati propuštenu priliku za recikliranje vrednih elemenata.
Gubitak vrednih/oskudnih materijala
Ako se e-otpad ne odlaže na način koji omogućava odgovarajuću reciklažu, gube se vredni i retki (i ponovo upotrebljivi) materijali kao što su zlato, platina, kobalt (koji su svi već uzeli danak po životnu sredinu svojim iskopavanjem). Na primer, procenjuje se da je 7 odsto svetskog zlata trenutno zaključano u e-otpadu i da u toni elektronskog otpada ima 100 puta više zlata nego u toni zlatne rude!
Takođe, na svakih 1 milion mobilnih telefona koji se recikliraju, procenjuje se da se može povratiti 14,639 kilograma bakra, 350 kilograma srebra, 34 kilograma zlata i 15 kilograma paladijuma.
Male količine se recikliraju
Iako se udeo recikliranja razlikuje od zemlje do zemlje, u globalnom smislu samo 20 odsto e-otpada ide formalnim putem za reciklažu, a ostatak ide na deponiju ili se „neformalno“ reciklira. U stvari, izveštaji iz Indije pokazuju da preko 90% upravljanja elektronskim otpadom obavljaju radnici u neformalnom sektoru tamo, od kojih većina nije svesna svojih prava i suočeni su sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, posebno zato što otpad prerađuju ručno i kao rezultat toga izloženi opasnim i kancerogenim hemikalijama.
Gubitak imovine
Neki tehnološki stručnjaci tvrde da odlaganje imovine pre isteka njenog životnog veka (na primer, jednostavno zato što je to bilo nešto što je kompanija oduvek radila) predstavlja lošu praksu i rasipanje imovine kompanije koja bi i dalje mogla da stvara vrednost.
Fokus na bezbednost
Za mnoge kompanije, potreba za bezbednošću, zaštitom podataka i zaštitom imovine poslovnih podataka su razlozi zbog kojih mogu biti u iskušenju putem fizičkog uništavanja svojih elektronskih sredstava, a ne njihovog recikliranja ili ponovne upotrebe.
Zemlje u razvoju kao žrtve e-otpada
Dok mnoge zemlje u razvoju troše velike količine električne opreme, često postoji nedostatak bilo kakvog formalnog puta za reciklažu, što doprinosi ekološkoj krizi i zdravstvenim rizicima koje e-otpad stvara globalno. Razvijene zemlje šalju otpad u zemlje u razvoju. Iako su EU i 186 država potpisale Bazelsku konvenciju, međunarodni ugovor koji je osmišljen da smanji kretanje opasnog otpada između nacija, bogate, razvijene zemlje svake godine šalju oko 23 odsto svog e-otpada u zemlje u razvoju. To bi moglo značiti da velike količine tog otpada završavaju neformalnim putem za reciklažu/odlaganje, a ne da se efikasno recikliraju. SAD, na primer, nisu ratifikovale Bazelsku konvenciju i stoga mogu da otpremaju svoj opasni otpad u zemlje u razvoju.
Srbija i e-otpad
U Srbiji, po zvaničnim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), 2022. godine prerađeno je oko 34.500 tona električnog i elektronskog otpada, odnosno nešto više od pet kilograma po stanovniku godišnje. Mada je time ispunila cilj koji je imala prema EU (četiri kilograma po stanovniku do kraja 2019. godine), Srbija je daleko od proseka u EU, koji iznosi 11 kilograma po stanovniku.
Prema „Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine“, planira se povećanje minimalne stope sakupljanja na 45 odsto električne i elektronske opreme stavljene na tržište u prethodne tri godine) do kraja 2031. godine. To bi značilo da je, prema proceni, potrebno sakupiti i preraditi najmanje 37.000 tona otpada godišnje. U EU je ta stopa podignuta na 65 odsto, a gde je moguće i 85 odsto otpada.
Centri za E-reciklažu u Srbiji
Na Vilinim vodama 6 se nalazi reciklažni centar kompanije E-Reciklaža koja reciklira oko 15.000t godišnje svih kategorija električnog i elektronskog otpada. Od oktobra 2022. godine „E-Reciklaža“ je pokrenula akciju sa DM-om u okviru koje u zamenu za dotrajale elektronske i električne uređaje koje imate kod kuće možete dobiti poklon kartice za kupovinu u DM prodavnicama. Preuzimanje starih uređaja „E-Reciklaža“ obavlja sa lokacije vlasnika otpada do reciklažnog centra specijalizovanim vozilima za transport EE otpada.
Osim u Beogradu, preuzimanje e-otpada moguće je i u Nišu, Subotici, Kragujevcu i Novom Sadu,a u vezi sa tim se možete informisati na sajtu ereciklaza.com.
Na adresi Slanački put 26 na Paliluli nalazi se reciklažni centar „Set Reciklaže“ koja je prva firma u Srbiji koja je počela da se bavi reciklažom ove vrste otpada. Kontejner u okviru sportskog centra Olimp na Zvezdari se nalazi na ulazu iz Ulice vojvode Blaže. Tu se mogu ostaviti i mali i veliki kućni uređaji u periodu od 9-13č i 16-20č. U Železniku na adresi Tome Buše 14 nalazi se reciklažni centar firme „REC-EE-O“. „REC-EE-O“ vrši sakupljanje i tretman gotovo svih elektronskih i električnih uređaja, uključujući velike i male kućne aparate, rasvetu, IT opremu, televizore i konzole.
