Аделина Вирџинија Стивн, позната као Вирџинија Вулф, која је примјењивала технику унутрашњег монолога и тока свијести и писала истанчаним интелектуалним стилом.
Остварила је мајсторске портрете, посебно жена из виших слојева енглеског друштва. Осјетљива, згрожена ратом, 1941. је извршила самоубиство.
Дјела: романи „Излет на светионик“, „Госпођа Деловеј“, „Године“, „Таласи“, „Орландо“, есеји „Сопствена соба“, „Између чинова“, „Смрт мољца“, „Обичан читалац“.
Одрасла је у интелектуалној породици – отац Лесли Стивен био је критичар и биограф, а мајка Џулија Принсеп Џексон модел и филантроп. Рано детињство обележено је траумама: сексуалним злостављањем од стране полубраће, смрћу мајке 1895. године (што је изазвало њен први нервни слом), а касније и оца 1904. и брата Тобија 1906. Ове губитке и менталне борбе (укључујући биполарни поремећај и депресију) често је преливала у своја дела. Удала се 1912. за Леонарда Вулфа, политичког теоретичара, са којим је основала издавачку кућу Hogarth Press 1917. године, која је објављивала авангардне ауторе попут Т. С. Елиота. Била је чланица Блумсбери групе, интелектуалног круга који је укључивао уметнике, економисте и писце попут Џона Мејнарда Кејнса и њене сестре Ванесе Бел.
