Археолошка истраживања тврђаве Копријан код Дољевца последњих година доносе значајна открића која мењају досадашња сазнања о овом утврђењу. Међу најважнијим налазима издваја се откриће цркве унутар Горњег града, чије постојање указује на сложенији и старији живот у тврђави него што се раније претпостављало.
Према досадашњим резултатима, зидови цркве били су зидани каменом везаним блатом, што упућује на могућност да је изнад камене основе постојала дрвена конструкција, односно да је објекат био врста брвнаре. Камени делови у доњим зонама вероватно су служили као носећи елементи конструкције. Ипак, прецизно датовање за сада није могуће. Оно што се са сигурношћу може рећи јесте да је црква старија од најмлађе, деспотовске фазе тврђаве, а поједини археолошки налази указују чак и на присуство византијских слојева живота.
О томе за Спутњик говори др Угљеша Војводић, један од руководилаца истраживачког тима Археолошког института, који већ четири године систематски истражује Копријан – утврђење које је до недавно било познато готово искључиво на основу писаних извора.
Историјски извори бележе да је тврђаву 1372. године подигао Ненад, син казнаца Богдана, у време када је био у служби кнеза Лазара. Основна намена Копријана, по свему судећи, била је контрола прилаза нишкој котлини са југа и спречавање продора османских снага из тог правца.
Важна карика у систему одбране
Како објашњава Војводић, Копријан је имао значајну улогу у ширем систему одбране Србије у време Лазаревића и Бранковића. Заједно са јужније позиционираним утврђењима, као што су Скобаљић град и Марково кале, чинио је одбрамбени појас који је штитио Ниш и централне делове српских земаља од турских упада крајем 14. и у првој половини 15. века.
Истраживања су започета 2022. године, на иницијативу Завода за заштиту споменика културе у Нишу, који је приступио санацији источног бедема Горњег града, како би се спречило даље урушавање. Конзерваторским радовима претходила су геофизичка испитивања, чиме је терен припремљен за археолошка ископавања.
Тим Археолошког института, који поред др Војводића предводи и др Весна Бикић, прихватио се посла који је деценијама био запостављен. Иако се сматрало да је локалитет у великој мери девастиран деловањем дивљих копача, истраживања су показала супротно – Копријан је још увек крио своје тајне.
Црква испод најмлађег слоја
Током претходне четири године истраживачи су у потпуности отворили површину Горњег града, фокусирајући се најпре на најмлађи слој коришћења, који се оквирно датује у четврту деценију 15. века, у време деспота Ђурђа Бранковића. Тек ове године започето је спуштање на ниже нивое, укључујући југозападни део утврђења, уз јужни и западни бедем.
Управо у том процесу откривени су остаци цркве која не припада последњој фази живота тврђаве. Њени остаци били су прекривени слојем дробљене стене, која је служила као врста калдрме у најмлађем периоду коришћења простора. Према речима археолога, објекат је највероватније део старије фазе, али за сада није могуће са сигурношћу утврдити да ли потиче из 14. века или из још ранијег периода, који је претходио изградњи самог утврђења.
Материјални трагови старијих епоха
До сада прикупљени археолошки материјал јасно указује да је Копријан имао више фаза живота. Најбројнији су налази војне опреме и наоружања, као и фрагменти грнчарије – посуда које су користили припадници посаде утврђења, у народу познатог и као Курвинград.
Пронађени су и бројни остаци животињских костију, који сведоче о исхрани становника тврђаве. Међу њима се издваја и кост медведа, јединствен налаз у Србији када је реч о средњовековном периоду.
Посебно су значајни предмети који се могу повезати са византијским периодом, што додатно отвара могућност да је и откривена црква старија него што се тренутно може поуздано тврдити. Ипак, коначни закључци биће могући тек након завршетка истраживања целог Горњег града.
Литургијски живот у утврђењу
Положај тврђаве на доминантном узвишењу указује да је простор и пре средњег века имао одбрамбену функцију. Откриће цркве, међутим, показује да живот унутар зидина није био искључиво војног карактера. Браниоци су имали организован литургијски живот, што је био уобичајен елемент унутар цитадела.
Откривени остаци цркве, чије су димензије приближно седам са пет метара, указују да је била мањег капацитета и намењена пре свега члановима посаде. У централној апсиди пронађени су и трагови крста изведеног у црвеном малтеру. Војводић подсећа да су овакви објекти често били посвећени светим ратницима, што је симболично повезивало духовну и војну заштиту утврђења.
Шири контекст и непознанице
Околино Копријана карактерише велики број недовољно истражених локалитета. У писаним изворима помињу се храмови у непосредној близини, попут цркве Светог Јована из 11. века на брду преко пута, код села Орљане, која је можда била у функционалној вези са тврђавом. У ширем простору, између Копријана и Клисуре, постоје и остаци старијих храмова који би могли да потичу из времена византијске управе.
Ипак, како истиче Војводић, за сада је тешко утврдити да ли су сви ти локалитети били део јединственог система или су настајали у различитим историјским епохама.
Доњи град – непознаница
Један од практичних проблема за даља истраживања представља недостатак асфалтираног прилазног пута, што отежава рад археолога, али и будући туристички развој. Посебна енигма остаје Доњи град, о коме се за сада готово ништа не зна – ни колико је био урбанизован, ни какву је тачно функцију имао. Извесно је само да је био знатно већи од Горњег града и да је цело утврђење било опкољено ровом.
Ипак, Копријан је и данас доступан посетиоцима. Са ауто-пута постоји искључење, а последњи део пута води макадамом, па се препоручује пешачки приступ. За оне који се одлуче на успон, тврђава и даље нуди јединствен поглед и осећај сусрета са слојевима прошлости који тек чекају да буду у потпуности откривени.
