Млади у западним земљама, суочавају се са све већим нивоима перфекционизма, а овај тренд, према најновијим истраживањима, додатно се убрзава услед савремених економских притисака.
Резултати показују да се млади људи све више боре са страхом од неуспеха, што представља психолошку промену која додатно погоршава већ постојеће проблеме менталног здравља. Истраживање је недавно објављено у научном часопису Psychological Bulletin.
Перфекционизам је психолошка особина коју карактерише постављање претерано високих стандарда уз истовремену оштру самокритику. Он није само жеља да се нешто уради добро или осећај поноса због сопственог рада. Напротив, подразумева хроничан осећај недовољности и уверење да човекова вредност зависи искључиво од беспрекорног успеха.
Две стране перфекционизма
Психолози перфекционизам посматрају као сложену и вишеслојну особину. Најчешће га деле у две велике категорије.
Прва је тежња ка савршенству (перфекционистичка стремљења). Она описује унутрашњу потребу да се достигну изузетно високи лични стандарди и мотивацију да се особа непрестано гура ка тешким циљевима.
Друга категорија су перфекционистичке бриге. Оне подразумевају интензиван страх од грешака, хроничну сумњу у себе и уверење да други људи имају нереално висока очекивања. Иако обе димензије могу негативно утицати на психичко благостање, управо су перфекционистичке бриге најјаче повезане са анксиозношћу и депресијом.
Шта је мотивисало ново истраживање?
Аутори студије желели су да утврде како се ове особине мењају током времена код младих одраслих особа.
„Године 2019. Ендру Хил и ја објавили смо мета-анализу која је показала да је перфекционизам код студената у порасту још од касних осамдесетих година прошлог века“, објаснио је Thomas Curran, ванредни професор на Лондонској школи економије и политичких наука и аутор књиге The Perfection Trap.
„Желео сам да сазнам да ли се тај раст наставља, да ли се убрзава и шта га заправо покреће.“
Истраживачи су претпоставили да савремени фактори, попут економске нестабилности и растуће неједнакости у приходима, могу додатно убрзати ове психолошке промене.
Конкурентно друштво и страх од неуспеха
Према социолошким и психолошким теоријама, савремена тржишно оријентисана друштва стављају огроман притисак на појединце да се непрестано такмиче за ограничене ресурсе.
Такво окружење подстиче страх од неуспеха и ствара уверење да човек мора бити савршен како би опстао у друштвеном и економском смислу.
Да би проверили ове претпоставке, научници су анализирали економске показатеље заједно са психолошким подацима. Посматрали су бруто домаћи производ по становнику, као и степен неједнакости у приходима који показује разлику између најбогатијих и најсиромашнијих слојева друштва.
Анализа више од 82.000 студената
Истраживачи су спровели такозвану временску мета-анализу, статистичку методу која обједињује резултате великог броја независних студија спроведених током дужег временског периода.
У анализу су укључени подаци из 307 различитих узорака студената, што је обухватило укупно 82.939 студената из САД, Канаде и Уједињеног Краљевства.
Подаци су прикупљани током 35 година, у периоду од 1989. до 2024. године.
Просечна старост учесника била је око 20 година, док су приближно 71 одсто испитаника чиниле жене.
Перфекционизам расте у свим облицима
Анализа је показала да је укупан ниво перфекционизма значајно порастао током последње три и по деценије.
Самоусмерени перфекционизам, односно захтевање савршенства од самог себе, бележи сталан раст. Истовремено су расле и високе личне амбиције, као и сталне сумње у исправност сопствених поступака.
„Током 35 година, кроз 307 узорака и готово 83.000 студената у САД, Великој Британији и Канади, перфекционизам је порастао у свакој димензији коју смо мерили“, нагласио је Куран.
Најбрже расте осећај да други траже савршенство
Најупечатљивији налаз односи се на такозвани друштвено прописани перфекционизам — осећај да други људи захтевају савршенство од нас.
„Најзанимљивије је то што се управо овај облик перфекционизма убрзава и што је његова крива нагло почела да расте почетком двехиљадитих година“, истакао је Куран.
Он је додао да је повезаност перфекционизма са депресијом и анксиозношћу остала непромењена током свих ових деценија.
„Више перфекционизма значи и више психолошке патње на нивоу популације.“
Страх од грешака достиже нове нивое
Особина која је забележила највећи раст јесте претерана забринутост због грешака.
Она описује тенденцију да се и најмања грешка доживљава као потпуни лични неуспех.
Подаци указују да су данашњи млади људи много уплашенији од јавног неуспеха него што су то биле претходне генерације.
Улога економије и неједнакости
Истраживачи су открили јасне везе између економских услова и пораста перфекционизма.
Пад БДП-а по становнику био је повезан са снажнијим порастом перфекционистичких стремљења.
„Када економски раст успорава, а прилике постају ограничене, млади људи имају тенденцију да себе још више притискају како би успели“, објаснио је Куран.
С друге стране, раст неједнакости у приходима био је снажно повезан са порастом перфекционистичких брига.
У друштвима са већим јазом између богатих и сиромашних, млади све више страхују да ће заостати за другима и све више брину о томе како их окружење доживљава.
Да ли су паметни телефони главни кривац?
Иако многи сматрају да су паметни телефони и друштвене мреже главни узрок кризе менталног здравља код младих, ова студија указује да прича није тако једноставна.
„Убрзање пораста перфекционизма почиње око 2000. године, отприлике деценију пре него што су паметни телефони постали масовно присутни у животима младих“, рекао је Куран.
Према његовим речима, дубље економске и друштвене промене много боље објашњавају временски оквир у којем се овај феномен развио.
Ограничења истраживања
Аутори наглашавају да студија има и одређена ограничења.
Подаци су засновани на упитницима које су студенти сами попуњавали, а не на клиничким дијагнозама стручњака за ментално здравље.
Такође, пронађене економске везе показују корелацију, али не доказују директну узрочно-последичну везу.
Поред тога, истраживање је обухватило само три богате западне земље са сличним економским моделима, па није познато да ли се исти трендови јављају у нордијским земљама, земљама у развоју или другим културним срединама.
Простора за оптимизам ипак има
Упркос забрињавајућим резултатима, Куран сматра да постоје разлози за умерени оптимизам.
„Резултати перфекционизма и даље су негде на средини скале и далеко од максималних вредности. То значи да још увек постоји простор за деловање пре него што ствари постану још горе.“
Према његовом мишљењу, решавање кризе менталног здравља младих захтеваће више од индивидуалне психотерапије или ограничавања употребе друштвених мрежа. Биће неопходно позабавити се и ширим економским и друштвеним околностима које обликују живот младих генерација.
