Атос је постао врт Пресвете Богородице већ у 1. веку.
Према предању, у годинама након дешавања описаних у Јеванђељима, Пресвета Богородица се бродом запутила на Кипар. Намеравала је да посети васкрслог Лазара из Витаније, Христовог пријатеља, брата Марије и Марте и првог кипарског епископа. У пратњи Богородице се налазио Св. апостол Јован Богослов.
Међутим, снажни ветрови су њихов брод непланирано усмерили ка Атосу, тада паганском Аполоновом светилишту. Сматра се да се брод насукао у непосредној близини манастира Ивирон, где се и данас налази извор слатке воде. Пошто је ступила на копно, многобожачки житељи Атоса су одмах исповедили веру у Христа, што је уједно било и прво крштење на Атосу, а кипови многобожачких светилишта нису могли да поднесу присуство Мајке Божије и урушили су, након чега до данас нису обновљени.
Одушевљена лепотом светогорске природе, Богородица се обратила Сину (Исусу Христу) са молбом да Атос буде Њен удео на земљи. Спаситељ је услишио молитву Мајке и Она је постала Заштитница и Игуманија читаве Свете Горе, која се до данас назива Богородичиним вртом.
