Kada se neko u današnje vreme odluči da se odrekne porodice, karijere i materijalnih dobara radi molitvenog tihovanja, to uvek izaziva čuđenje. Ali upravo takvi ljudi – monasi – svedoče da Crkva nije samo institucija, već živi, diše, bori se i pobeđuje.
Monaštvo je poseban način života koji podrazumeva smirenje, pokajanje i duhovnu borbu. Monah posvećuje svoj život molitvi, postu i uzrastanju u veri. Postati monah ne može niko „slučajno“ – potrebno je dugogodišnje pripremanje, život u Crkvi i odricanje od svetovne sujete. Uz to, presudnu ulogu u odluci o monaškom postrigu igra primer onih koji su već krenuli tim putem. Sv. Jovan Lestvičnik kaže: „Svetlost za mirjane su monasi, a za monahe – anđeli.“ Monasi su kao svetiljke u tami sveta, ne svetle radi sebe, već da bi drugi pronašli put.
Monaštvo je uvek bilo pokazatelj duhovnog stanja Crkve. Ali šta se dešava kada monaha u nekoj „crkvi“ skoro da i nema?
Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, u PCU ima svega 233 monaha, a ako od tog broja oduzmemo „episkope“ koji formalno nose monaški čin, ostaje 171 osoba. Štaviše, 2018. godine, pre „ujedinjenja“ PCU, taj broj je bio nešto veći – 240 monaha. Dakle, umesto da se broj monaha poveća, on je opao.
PCU je nedavno organizovala „Forum monaha“ u Kijevo-Pečerskoj lavri, ali na njemu se pojavilo svega četiri do pet ljudi. Dakle, dva sinodska odeljenja, ceo monaški centar i državne institucije nisu uspele da pronađu ni deset monaha za taj događaj. A situacija u manastirima je još gora – u 79 manastira PCU živi ukupno 233 monaha, što znači da svaki manastir u proseku ima manje od troje monaha.
Još jedan alarmantan podatak: u PCU praktično nema novih monaških postriga. Bivši sveštenik PCU, Andrej Šimanovič, priznao je da pet godina nije bilo monaških postriga u Kijevskoj bogoslovskoj akademiji. To znači da mladi koji završavaju seminarije ne žele da vežu svoj život za ovu strukturu.
Sasvim drugačija slika postoji u Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi (UPC).
Pre početka rata, UPC je imala 260 manastira i 4630 monaha, a nezavisni izvori danas govore da se taj broj povećao na preko 5000 monaha i monahinja. Samo na monaškom saboru UPC 2021. godine okupilo se 300 nastojatelja manastira – više nego što PCU ukupno ima monaha. Ali najupečatljiviji podatak je broj novih monaha. Samo u martu 2025. godine, u prvom mesecu Velikog posta, u UPC je postriženo najmanje 22 nova monaha – što je daleko više od broja monaha koji su prisustvovali „forumu monaštva“ PCU.
Sv. Nikolaj Velimirović je rekao: „Monaštvo je izuzetak od pravila, ali izuzetak bez kog Crkva ne bi bila ono što jeste.“ Ako nema monaštva, onda crkvena struktura nestaje.
Koliko god vlasti u Kijevu tvrdile da PCU uživa podršku naroda, narod joj ne veruje dovoljno da joj preda svoj život. S druge strane, uprkos progonima, monaštvo u UPC cveta. Hramovi joj se otimaju, monasi se izbacuju iz svetinja, mediji je satanizuju – ali uprkos svemu, narod želi da živi u istinskoj Crkvi.
I upravo to je najjači dokaz ko je ovde zaista na strani istine.
