Србија се све снажније позиционира на европској мапи производње боровница и тренутно је на високом четвртом месту. Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић изјавио је за РТС да је наша земља препознатљива и у Европи и у свету по савременој производњи боровница, као и да квалитетно произведени плодови достижу високу цену.
Професор Зоран Кесеровић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да су боровнице светла тачка пољопривредне производње у последњих 15 година, а по структури извоза прехрамбених производа воћарство се налази на првом месту.
Структура извоза и значај воћарства
„У извозу доминирају и јабука, малина, смрзнута вишња, купина и, у последње време, боровница као веома важна воћна врста, чија је перспектива велика. Доста смо урадили у технологији производње јабучастих воћних врста, као и код боровница, за разлику од јагода“, наводи Кесеровић.
Услови подизања засада
Према његовим речима, Србија је једна од препознатљивих земаља у Европи, али и у свету, у савременој производњи боровнице, јер се подижу савремени засади са квалитетним садним материјалом, уз повољне агроеколошке услове, а берба стиже у време када се завршава у Португалији, почетком јуна.
„У наредних десет година, боровница ће бити међу десет извозних прехрамбених производа, али треба опреза у избору услова за подизање засада. Осим хемијске анализе на макро- и микроелементе, мора се урадити и механичка анализа земљишта и воде. Не сме се направити ниједна мала грешка“, указује Кесеровић.
Колика је профитабилност од производње боровнице?
Напомиње, такође, да ће боровница у наредном периоду бити једна од најпрофитабилнијих воћних врста, а можда и пољопривредних култура.
С друге стране, Кесеровић истиче да је за садњу боровнице неопходна добра анализа земљишта и воде, јер ако садрже висок pH и карбонате, то ће се одразити на производњу, док је квалитетан садни материјал основ за квалитетну производњу.
„На малим површинама могу се остварити велики приходи, можда и највећи од свих пољопривредних култура. У Србији чак 40 одсто газдинстава има до два хектара, а око 75 одсто до пет хектара. Ако би се боровница узгајала у пластеницима, на хектар или хектар и по, раније би родила и достигла већу цену“, објашњава Кесеровић.
Освајање тржишта и технологија производње
Кесеровић, такође, указује да треба изабрати одговарајући положај парцела, али не у равничарском крају, који је ове године погођен великим количинама падавина.
„Србија је савладала савремену технологију и позната је на светском нивоу по њеној примени. Перспектива је веома добра. Боровница се може узгајати и у контејнерима запремине од 70 до 80 литара, који треба да буду перфорирани. На тај начин може се контролисати и количина наводњавања“, каже Кесеровић.
Брендирање и извозни потенцијал
Истиче, такође, да је боровница дефицитарна воћна врста и да Србија може брзо освојити европско и светско тржиште, али да је треба брендирати и заштитити, што није урађено са српском шљивом.
„Ако се произведу квалитетни плодови боровнице, постиже се висока цена. У извозу прошле године кретала се између седам и осам евра. То је прва берба, а постоје и сорте код којих се берба обавља у два наврата“, закључује професор Кесеровић.
