У уторак је Доналд Трамп Млађи слетео на Гренланд, арктичко острво које је његов отац, новоизабрани председник САД Доналд Трамп, више пута јавно изразио жељу да купи, упркос оштрим порукама из Гренланда да та територија није на продају.
Трамп Млађи је путовање представио као „мало забаве“, рекавши за Си-Ен-Ен: „Као љубитељ природе и боравка на отвореном, радујем се што ћу ове недеље свратити на Гренланд.“
Ипак, његова посета подстакла је бројне спекулације о томе какви су стварни планови његовог оца када је реч о овој арктичкој територији.
Оживљавање идеје о власништву над Гренландом
У децембру је Трамп оживео идеју из свог првог председничког мандата о америчком власништву над Гренландом, назвавши то „апсолутном нуждом“.
На питање на конференцији за новинаре у уторак да ли би искључио употребу „војне или економске принуде“ како би САД дошле до Гренланда — или Панаме, за коју је такође изразио интересовање — новоизабрани председник је одговорио: „Не, не могу да вам то гарантујем ни за једно ни за друго, али могу да кажем ово: потребни су нам због економске безбедности.“
Трамп тврди да је поседовање Гренланда од виталног значаја за безбедност САД, али стручњаци указују да га можда привлаче и други аспекти — попут богатих природних ресурса, укључујући ретке метале, који би могли постати доступнији како климатске промене топе ледени покривач острва.
Јединствен геополитички положај
Гренланд је највеће острво на свету и има више од 56.000 становника. Некадашња данска колонија, а данас аутономна територија Данске, заузима изузетно важан геополитички положај, смештен између САД и Европе. Његов главни град Нук ближи је Њујорку него Копенхагену.
Одавно се сматра кључним за безбедност САД, посебно као брана потенцијалном нападу из Русије, каже Улрик Прам Гад, виши истраживач Данског института за међународне студије. Северозападни поморски пролаз пролази дуж његове обале, а острво је део такозваног ГИУК појаса (Гренланд–Исланд–Уједињено Краљевство), стратешки важног поморског региона.
Трамп није први амерички председник који је разматрао куповину Гренланда. Још 1867. године, када је председник Ендру Џонсон купио Аљаску, разматрана је и куповина Гренланда. Након Другог светског рата, администрација Харија Трумана понудила је Данској 100 милиона долара за острво, према документима које су први објавили дански медији.
Америчко војно присуство на Гренланду
Иако до куповине никада није дошло, САД су на основу споразума о одбрани из 1951. године добиле ваздушну базу, данас познату као Свемирска база Питуфик, на северозападу Гренланда. Смештена на пола пута између Москве и Њујорка, она је најсеверније упориште америчких оружаних снага и опремљена је системом за рано упозоравање на ракетне нападе.
„САД желе да осигурају да ниједна непријатељска велика сила не контролише Гренланд, јер он може послужити као полазна тачка за напад на Америку“, рекао је Прам Гад за Си-Ен-Ен.
Богатство ретких минерала
Можда још привлачнији Трампу јесу богати налази природних ресурса, сматра Клаус Додс, професор геополитике на Универзитету Ројал Холовеј у Лондону.
Они укључују нафту и гас, али и ретке метале неопходне за електричне аутомобиле, ветроелектране и производњу војне опреме. Кина тренутно доминира глобалном производњом ретких метала и већ је најавила могућа ограничења извоза критичних минерала уочи Трамповог другог мандата.
„Нема никакве сумње да су Трамп и његови саветници веома забринути због кинеског стега“, каже Додс. „Гренланд је у великој мери питање држања Кине подаље.“
Климатске промене и нове могућности
Топљење леда и убрзано загревање Арктика стављају Гренланд у први план климатске кризе, али неки у томе виде и економске прилике. Губитак леда отворио је нове поморске руте и продужио период у ком су пловне током лета на северној хемисфери.
Арктички поморски саобраћај порастао је за 37% у деценији до 2024. године, делом управо због топљења леда, наводи Арктички савет.
Ипак, стручњаци упозоравају да услови и даље могу бити изузетно опасни, а климатске промене не чине ресурсе нужно лакше доступним, већ „потребнијим“.
Да ли је куповина уопште могућа?
Владе Данске и Гренланда оштро су одбациле идеју да се острво може купити.
„Нисмо на продају и никада нећемо бити. Не смемо изгубити нашу дугогодишњу борбу за слободу“, поручио је премијер Гренланда Муте Егеде у објави на Фејсбуку.
Бивши премијер Купик В. Клеист изјавио је да се Трамп обраћа пре свега америчкој јавности: „Не можете једноставно купити земљу или народ.“
Независност Гренланда и улога Данске
Трампове изјаве долазе у осетљивом тренутку за Гренланд, чија инуитска влада све гласније захтева независност од Данске. Егеде је у новогодишњем говору позвао на уклањање „окова колонијалне ере“.
Данска је, реагујући на то, повећала војна улагања у Гренланд, а краљевска породица је у јануару представила редизајнирани грб, са израженијим поларним медведом као симболом Гренланда.
Дански министар спољних послова Ларс Леке Расмусен изјавио је да Гренланд може постати независан ако његови становници то желе, али „тешко да ће имати амбицију да постане федерална држава САД“.
Гренланд и даље зависи од помоћи Данске
Гренланд и даље економски зависи од годишње помоћи Данске у износу од око 500 милиона долара, што представља велику препреку независности. Неки гренландски политичари разматрају модел посебне асоцијације са САД, сличан односу који Америка има са Маршалским Острвима.
Ипак, скепса је велика. „Само помислите како су САД поступале према сопственим домородачким народима“, упозорава Клеист.
За сада остаје нејасно колико ће далеко Трамп заиста ићи у настојању да оствари своју жељу. „Нико не зна да ли је то пука хвалисавост, преговарачка тактика или стварна намера“, закључује Прам Гад.
