Први пут објављено 23. 9. 2019.
Заточеници („логораши“) раде, док могу, само „гробарске послове“. Додуше, ту у близини су и бараке. Али у њима су само занатлије – свеједно да ли Срби, Јевреји, Муслимани или Хрвати! Они живе у баракама, у којима су и радионице, редовно добијају храну, јер су њихови занатски производи и услуге неопходни усташком гарнизону и домобрану. Међу занатлијама и стручњацима је и доктор Зец, па чак и неки сарајевски Јевреји, „занатлије“.
То је значајан моменат чувеног „Пробоја“, априла 1945, о којем се, из посебних идеолошких разлога, ни дан данас, чак, ни на РТВ Београд, не открива пуна и права истина кад званични „историчари“ говоре о Јасеновцу и о „ослобођењу-пробоју“. Пробој из Јасеновца су извршили занатлије, јер су само они имали и снаге да то покушају. Схватали су да им је та могућност једини спас, јер су преко свога (тајно монтираног и скривеног) радија сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци Јасеновца! (А делове за радио су набавили кад су, под стражом, ишли у Загреб по материјал потребан њиховом послу и занату!) Они су били спремни и да сведоче о Јасеновцу, пред јавношћу нашом и светском. Али то није одговарало Брозу! А наше „комисије“ су ваљда чекале, до дана данашњег, да ти сведоци поумиру!
Жарко Видовић: „Св. Вукашин Јасеновачки у логорској историји Срба“, одломак
