Експериментатор и творац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико песама које су највиша остварења српског романтизма.
Истакао се и превођењем Вилијама Шекспира – био је полиглота и човек велике ерудиције. Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права је дипломирао у Пешти, где је и докторирао. Као национални радник, публициста и саборац Светозара Милетића, вође војвођанских Срба, хапшен је од стране Аустроугарских власти. Костић је био и први председник 1882/83. Српског новинарског друштва (данас Удружење новинара Србије).
Најпознатија дела: „Међу јавом и међ сном“, „Santa Maria della Salute“, писао лирске песме и баладе, поетичне трагедије „Максим Црнојевић“, „Пера Сегединац“, расправе „Критички увод у општу филозофију“, „О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању“, „Основа лепоте у свету“.
