Иако је из античких извора и илустрација одавно познато да су медведи учествовали у гладијаторским борбама, овај налаз представља први непосредни археолошки доказ.
Остаци медведа откривени су још 2016. године у близини амфитеатра римског града Виминацијума (Источна Србија), али су резултати детаљне анализе објављени тек сада у престижном часопису Antiquity. Први аутор студије је археолог Немања Марковић из Археолошког института у Београду.
У римским амфитеатрима борбе гладијатора често су укључивале и борбе са животињама. Према писаним изворима, међу њима су били и медведи, али до сада није било конкретних археолошких потврда. Череп пронађеног медведа испитан је методама физичке антропологије, микроскопском анализом, рендгеном и ДНК анализом.
Испоставило се да је у питању био мужјак стар око шест година. Његов генетски материјал најближи је данашњим медведима који живе на Балкану, што указује да су га Римљани ухватили у околини Виминацијума.
На очњацима су пронађени трагови јаког хабања, што истраживачи тумаче као последицу сталног гризања решетака кавеза – типичног понашања животиње која дуго борави у заточеништву. Поред тога, на чељусти су уочене промене настале услед пародонталних обољења, вероватно повезаних са исхраном у заробљеништву.
На лобањи су пронађени трагови прелома насталог ударцем тупим предметом. Постоје и знаци делимичног зарастања, али је процес прекинут због секундарне инфекције која је највероватније довела до смрти животиње.
Стање зуба, чељусти и незавршено зарастање прелома указују да је медвед више пута учествовао у борбама, након којих би био враћан у кавез где је у тескоби и страху гризао гвоздене прутове.
Виминациум се налази у близини данашњег Костолца, око 12 километара од града и 150 километара од Београда. Насеље је настало из римског војног логора, вероватно подигнутог још у време цара Августа (27. п. н. е. – 14. н. е.). Убрзо се око логора развило цивилно насеље, а 117. године град је добио званичан статус.
Процењује се да је у логору било стационирано око 6.000 војника, док је у околини живело између 30 и 40 хиљада становника. Виминациум је касније постао престоница провинције Горње Мезије и важна база римске дунавске флоте. Током Даких ратова служио је као штаб цара Трајана (98–117). У овом граду сахрањен је и цар Хостилијан, који је преминуо од Кипријанове куге.
