Мехмед паша Соколовић рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи код Рудог. Отац му се звао Димитрије, а као ђечак се школовао у манастиру Милешева.
У „Данку у крви“ одведен је у јањичаре са 15 година, а школовање наставља у Једренском сарају где остаје 13 година.
Командант флоте
Први високи положај Мехмед-паше је био командант-адмирал Османске флоте. За разлику од свог претходника Барбаросе, Мехмед-паша није пловио морима, већ је остао у Истанбулу током читаве службе на том положају што је било важно за његову будућу каријеру и везе које је направио са породицом у Босни.
Године 1549., гувернер-генерал Румелије Семиз Али-паша постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада, као и кроз његово порекло.
Последњи везир султана Сулејмана
Након смрти великог везира Рустем-паше 1561. године, други везир Семиз Али-паша именован је за првог, а Мехмед-паша је постао други везир. Након четири године проведених на том положају Семиз Али-пашу је замјенио Мехмед-паша Соколовић што је било природно очекивано постављење за великог везира.
Био је последњи велики везир којег је именовао султан Сулејман. Мехмед-паша Соколовић је на почетку свог службовања успио да изведе глатку примопредају трона са Сулејмана на његовог сина Селима ИИ, што је довело великог везира у центар османлијске моћи, гђе ће остати на положају наредних осам година током читаве владавине Селима ИИ.
Велики задужбинар
Подизао је бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу 1571. године је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“, Ива Андрића овенчаном Нобеловом наградом. Подигао је још бар три моста у БиХ и један у Црној Гори, а то су Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.
У своме родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана. Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.
Такође, вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.
