Рат на Блиском истоку могао би да подигне цене енергената за 24 одсто до краја године, што ће озбиљно погурати инфлацију и успорити глобалну економију, упозорава Светска банка. У свом најновијем извештају експерти те међународне финансијске организације износе прилично негативне прогнозе, указујући да наступа период економске нестабилности, што ће се, између осталог, неминовно одразити и на слабији привредни раст, повећање цена основних животних намирница, као и на раст каматних стопа.
Америчко-израелски напад на Иран већ је узроковао проблеме у снабдевању нафтом, а скочиле су и цене „црног злата“ на берзама, што је довело до поскупљења горива на бензинским пумпама широм света.
Шок у снабдевању нафтом
Како се наводи у извештају Светске банке, због оружаних сукоба у Заливу дошло је до једног од највећих шокова у снабдевању нафтом, уз почетни пад глобалне понуде од око 10 милиона барела дневно. Напади на енергетску инфраструктуру и поремећаји у транспорту кроз Ормуски мореуз, којим пролази око 35 одсто светске поморске трговине сировом нафтом, додатно су погоршали ситуацију. Тако је цена нафте „брент“, која се користи и код нас у Србији, већ средином априла била за 50 одсто виша него на почетку године, док се за 2026. прогнозира просечна цена од 86 долара по барелу, у односу на 69 долара у 2025. години. Ове пројекције полазе од претпоставке да ће се транспорт нафте кроз кључне руте нормализовати до краја године.
Како је упозорио генерални директор нафтног гиганта Ексон мобајл Дарен Вудс, тржиште још није осетило главни удар, јер су до сада проблеми са снабдевањем компенсовани уз помоћ танкера који су били натоварени пре избијања сукоба и из нафтних резерви.
Главни економиста Светске банке Индермит Гил упозорава да рат делује кроз „таласе“ на глобалну економију, прво кроз раст цена енергената, затим хране, а потом кроз инфлацију и раст каматних стопа, што додатно поскупљује задуживање.
Поред нафте, расту и цене других важних производа. Експерти ММФ-а истичу да би цене ђубрива могле да порасту за 31 одсто до краја 2026, што може да смањи приходе пољопривредника и угрози њихове приносе. Истовремено, цене метала попут алуминијума, бакра и калаја могле би да достигну историјске максимуме, подстакнуте снажном тражњом у секторима као што су центри података, производња електричних возила и обновљивих извора енергије. Племенити метали такође бележе раст, уз очекивани скок просечних цена од 42 одсто током године, због повећане потражње за сигурним инвестицијама у условима геополитичке неизвесности.
Расте инфлација, а ако сукоб потраје може бити још већа
Сходно томе, Светска банка је кориговала прогнозу глобалне инфлације на 4,4 одсто у 2026. години (са претходно планираних 3 одсто), док би у случају дуготрајног сукоба она могла достићи и 6,7 одсто.
Европска централна банка је, пак, саопштила да је страх од инфлације у еврозони значајно повећан међу потрошачима. Према истраживању спроведеном у марту, купци сада очекују да ће инфлација у наредних годину дана износити четири одсто, што је оштар скок у односу на 2,5 одсто колико се предвиђало у фебруару, преноси Нин.рс.
Очекивања везана за ниво инфлације који ће бити достигнут за три године порасла су на три одсто (са 2,5 одсто), док су дугорочна очекивања за пет година благо повећана на 2,4 одсто.
Очекивана стопа незапослености, пак, у наредних годину дана порасла је на 11,3 одсто. Анкета показује и да су грађани који живе у области еврозоне повећали очекивања раста потрошње на 4,1 одсто, док су очекивања раста плата остала непромењена на 1,2 одсто.
У економијама у развоју, према прогнози Светске банке, инфлација би могла да порасте на 5,1 одсто у 2026, што је за један процентни поен више у односу на процене пре избијања сукоба на Блиском истоку, док се економски раст ревидира наниже на 3,6 одсто. У негативнијем сценарију, уколико сукоб потраје или дође до додатних оштећења кључне инфраструктуре, просечна цена нафте могла би да достигне и 115 долара по барелу. У том случају инфлација у економијама у развоју могла би да порасте на 5,8 одсто, што је ниво виђен само током енергетске кризе 2022. године, наводи се у извештају Светске банке.
Заменик главног економисте Светске банке Ајхан Косе упозорава да владе имају ограничен фискални простор за реакцију и да би требало избегавати широке, неселективне мере подршке које могу додатно да наруше тржиште, већ се треба фокусирати на циљану и привремену помоћ најугроженијима.
