Ово је прича о војничком хлебу таину, који је био прво војничко следовање свима, па и Пироћанцу Алекси Здравковићу, тадашњем првопозивцу мобилисаном за одлазак у Први балкански рат. Његова мајка га је заветовала да не сме да окуси ни залогај овог хлеба, него да га читаво време носи уз себе и да ће га на тај начин таин чувати од смрти.
Веровала је да први војнички хлеб чува војника, да на њега неће тане, ни гелер. Уз хлеб су обично ишле и друге амајлије које су се ушивале у шињел и другу војничку одећу.
Искушење у касарни и почетак ратног пута
Када је Алекса стигао у касарну и примио своје прво војничко следовање таина, одмах је пао у искушење да га проба, али је одолео и уместо њега појео оно што је понео од куће. Није ни слутио да ће наредних шест година ићи из битке у битку.
У почетку није веровао у мајчине приче, па је за чувани хлеб знала само неколицина његових другова. Онда су се, једна за другом, ређале битке које су овом парчету хлеба дале другачије значење.
Први знак да таин чува живот
Када је у бици на Облаковском вису метак погодио Алексину чутуру, а он остао неповређен, био је сигуран да је буђав комад хлеба добра амајлија. Уследио је рат са Бугарима, а већ следеће, 1914, и са Аустроугарском. Србија ни годину дана није била у миру, а Здравковић који се није враћао кући и даље се није одвајао од своје амајлије.
Хлеб који није смео да се изгуби
Трећи пешадијски пук и поднаредник Здравковић овога пута нашли су се у равници Мачве. Приликом повлачења на резервни положај десило се да изгуби торбицу. Вратио се по своју амајлију и нашао је ризикујући главу.
Таин постаје легенда пука
У бици на Колубари је одликован и тада је целим пуком почела да кружи прича о хлебу који Здравковић чува од почетка балканских ратова. Таин је постао знамење пука и сви су почели да верују да доноси срећу.
Уследило је мукотрпно повлачење преко Албаније, затим одлазак на Крф и Солун. И савезници Французи почели су да причају о комаду буђавог хлеба у торбици српског војника.
Одбијена понуда и чувани завет
После рата, Здравковићеви саборци из Пирота причали су да су му Французи нудили огроман новац за ово парче хлеба, међутим, Алекса није хтео да изневери мајчин завет.
Повратак кући и смисао тајног састојка
После пробоја Солунског фронта, Здравковић се 13. октобра 1918. са Трећим пуком победоносно вратио у Пирот. Прича о чаробном таину се раширила, начин на који се он спремао, такође. Једино се није помињало да је тајни састојак овог хлеба била мајчина љубав и брига за сина, свакодневна молитва, да јој се жив врати.
Једини примерак овог хлеба данас се чува у музеју Поднишавља и као такав представља метафору наде, љубави и живота.
