Izrael je 14. aprila, tokom napada Irana, koristeći dronove i balističke projektile, izveo takozvano egzoatmosfersko ili vanatmosfersko presretanje.
To je presretanje koje se dogodilo izvan Zemljine atmosfere, koja se završava takozvanom Karmanovom linijom, koja se smatra početkom svemira i prostire se na visini od oko 100 km iznad nivoa mora.
Zašto dolazi do takvih sukoba?
Balistički projektili koji se lansiraju na velike udaljenosti prate eliptične putanje koje ih, u jednom delu zvanom srednja faza leta, vode izvan Zemljine atmosfere. Tokom te faze, odbrambeni sistemi pokušavaju uništiti projektile pre nego što mogu otpustiti bojeve glave.
Odbrambeni sateliti ili radari na nebu prate dolazne projektile. Kada ih detektuju, lansiraju se presretački projektili. Opremljeni senzorima i vođeni podacima zemaljskih radara, oni lokalizuju projektile i sudaraju se s njima.
Sudar presretača uništava projektile, stvarajući oblak od krhotina projektila i presretača. Iako krhotine uglavnom nastavljaju pratiti originalne putanje projektila, eksplozivne sile i nedostatak otpora vazduha izazivaju da se široko rasprše.
Eventualno, ako bojeva glava projektila nije uništena u prvom sudaru, može nastaviti leteti. Međutim, očekuje se da će snaga eksplozije izbaciti balistički projektil s putanje i umanjiti verovatnoću pogotka cilja i detonacije.
Retko presretanje
Vanatmosferska presretanja su do sada bila retkost u ratovanju. Ona su uglavnom bila teorijska ili su se ograničavala na simulacije i vežbe.
Prema analitičkoj stranicama OODA Loop, prvo stvarno vanatmosfersko presretanje izvedeno je 31. oktobra prošle godine kada je Izrael sistemom Arrow oborio projektil lansiran od strane jemenskih Huta.
Presretanje izvan atmosfere posebno je važno u slučaju pretnje nuklearnim, biološkim ili hemijskim bojevim glavama. U takvim slučajevima, presretanje se može dogoditi daleko od Zemljine površine, što bi omogućilo opasnim materijalima da budu raspršeni u svemiru, umesto u Zemljinoj atmosferi.
Neki stručnjaci tvrde da bi krhotine nastale u takvim presretanjima, ako bi bile lansirane na dovoljne visine tokom eksplozije, mogle i dalje predstavljati pretnju objektima u orbiti, uključujući satelite.
Širenje krhotina u vanatmosferskom prostoru moglo bi dovesti do stvaranja sloja svemirskog smeća koji kruži oko Zemlje i predstavlja pretnju za objekte na putu.
Ugovor o svemiru
Neki mediji su ova izraelska vanatmosferska presretanja predstavili kao početak ratovanja u svemiru, što bi moglo imati ozbiljne pravne posledice.
Sudari na vanatmosferskim visinama ukazuju na potrebu za usvajanjem čvrstog pravnog okvira koji bi sveobuhvatno regulisao svemirske aktivnosti.
Kako tehnologija napreduje, pravna jasnoća postaje sve važnija kako bi se sprečile nenamerne eskalacije i osiguralo odgovorno ponašanje na toj krajnjoj granici.
Trenutno je jedini osnovni pravni okvir kojim se regulišu aktivnosti u svemiru takozvani Ugovor o svemiru, usvojen 1967.
On određuje svemir kao „teritorij celog čovečanstva“ i zabranjuje postavljanje oružja za masovno uništenje u svemiru ili na nebeskim telima, kao što je, na primer, Mesec.
Tabak: Ipak još nije ratovanje u svemiru
Neki smatraju da su nedavni sukobi projektila na svemirskim visinama doveli u pitanje ovo načelo.
Međutim, Igor Tabak, analitičar portala OBRIS – Odbrana i bezbednost, kaže da se presretanja izvan atmosfere još uvek ne mogu smatrati ratovanjem u svemiru.
„To nije pogodak na objekat koji se trajno nalazi u svemiru“, kaže on.
„Balistički projektili se nađu u svemiru na vrhu svoje putanje i onda budu pogođeni. To nisu sateliti ili druge namere koje su stalno prisutne u svemiru i onda budu pogođene.
No, takvih situacija je bilo u poslednjim godinama. Na primer, Kina je 2007. izvela eksperiment rušenja svog vlastitog satelita. To rušenje je rezultiralo povećanjem količine svemirskog smeća“, objašnjava vojni analitičar.
„Krhotine oba projektila, kao i sami projektili, nemaju dovoljnu brzinu da bi održali stabilnu orbitu oko Zemlje.
To je otpad koji nastavlja padati na Zemlju. Osim toga, krhotine nisu otporne na toplotu i sagorevaju u atmosferi, pa je verovatno da većina neće dospeti na tlo“, kaže sagovornik.
Izrael nije jedini sposoban za sukobe u svemiru
Izraelski Arrow 3 je vanatmosferski protivraketni projektil dizajniran za presretanje i uništavanje balističkih projektila dugog dometa.
Oružje su razvili Izraelske aerokosmičke industrije i Boing, i može izvršiti višestruko istovremeno presretanje.
Tabak ističe da postoji više zemalja koje mogu vojno delovati na objekte izvan atmosfere u Zemljinoj orbiti.
„Izrael nije jedini u ovome. Postoje i brodovi opremljeni takvim sistemima. Na žalost, ovo nije novo. Pokušavalo se više puta regulisati međunarodnim pravom, ali bez uspeha do sada“, tumači.
