Хрватска упорно покушава да од Црне Горе преузме брод „Јадран” који су Краљевина Југославија и социјалистичка Југославија користиле за обуку морнаричких официра.
Хрватска своје захтеве темељи на чињеници да је брод пројектовао инжињер Јосо Шкарица из Ријеке.
Загреб се позива и на то да је брод до 1991. године базирао у лукама у Хрватској. Између осталог могу се чути тврдње и да је организација „Јадранска стража”, са средиштем у Сплиту покренула иницијативу за сакупљање добровољних прилога за куповину „Јадрана”.
Чини се да је прича чиста као суза. „Јадран” је део хрватског наслеђа и нема разлога да Црна Гора задржава тај брод.
Ипак, чињенице везане за брод „Јадран” су прилично другачије. Суштински. Али, све оно што се не свиђа тумачима историје у Хрватској, они једноставно прећуте. Као и толико пута до сада. Током заједничког живота и након крвавог развода јужних Словена.
Кренимо редом.
Почетком септембра 1933. године у Сплит је упловио школски брод једрењак „Јадран”. „Јадранска Стража”, организација за промоцију и развој поморства у Краљевини Југославији симболично је „Јадран” поклонила ратној морнарици. Брод су у Сплиту освештали православни и католички свештеник, а међу званицама су били и представници четничких удружења. Име броду наденула је краљица Марија.
„Јадранска стража” није имала хрватски префикс. Она је била активна од Вардара до Триглава. Путем добровољних прилога и наградних игара сакупила је осмину потребних средстава. За брод је требало издвојити осам и по милиона ондашњих динара односно 622.000 немачких марака.
Пошто „Јадранска стража” није успела да самостално купи брод, у помоћ је прискочио лично краљ. Знатан део новца је из личних извора обезбедио краљ Александар. Преостали и највећи део пристигао је из буџета ондашњег министарства војске и морнарице.
Порекло тог новца је посебна прича. Краљевина Југославија је та средства добила на име ратне одштете Немачке према Краљевини Србији. Дакле, „Јадран” је највећим делом купљен новцем који је требало да припадне народу који је на овим просторима претрпео највеће губитке у Првом светско рату. Краљ је био Србин и убили су га хрватски екстремисти. Највећи део чланства „Јадранске страже” били су такође Срби. Они су били најбројнији народ у Краљевини Југославији и лојални поданици заједничке државе јужних Словена.
Из свега наведеног јасно је да хрватски захтеви на име брода „Јадран” једноставно не пију воду.
„Јадран” је српски али Србија нема море.
