Проблем одлива становништва из сеоских средина у нашој земљи траје већ деценијама. Због лоших услова живота, без пута, школе, без здравствене заштите, без продавнице… житељи сеоских средина били су приморани да оду из завичаја, остављајући своје куће, имања, гробове најмилијих, места где су одрасли, стварали породице… Велики је број села у којима су остале оронуле куће, на чијим вратима висе зарђали катанци, домови зарасли у коров и шибље, без иједног становника. Бројна су и она у којима је остала по једна породица чији су чланови у поодмаклим годинама.
Некада су та села била жива, пуна становника, у њима су се рађала деца, организовани су заједнички дочеци Нове године, игранке, свадбе и бројна културна догађања. Било је породица с петоро и више деце. Примера ради, у општини Црна Трава остало је да живи једва хиљаду душа, док су села у овој неразвијеној општини готово без становника. Слична је и ситуација у бројним општинама на југу Србије.
Иако су села почела да нестају, овај проблем није толико забринуо државне органе да би се одлив становништва из села у град зауставио. Сада, када су нам бројна села испражњена, руководство Србије и Министарство за бригу о селу чине напоре како би се млади вратили да живе на селу. Куповином око 4.000 сеоских кућа тамо где још постоје услови за живот донекле се успело у „подмлађивању” сеоског становништва. Међутим, одлазак младих из сеоских средина и даље је присутан. У потрази за бољим животом и да би се школовали одлазе из завичаја.
Зато се с правом поставља питање зашто овом проблему раније није посвећивана пажња, већ се чекало да нам села остану празна, па да тек тада у сеоским срединама почну да се стварају бољи услови живота.
И мањи градови и варошице у Србији почели су да се празне. Људи из мањих средина одлазе у веће градове – Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац… Примера ради, само у току једне године Београд постане богатији за више од 30.000 нових житеља из читаве Србије.
Зато не би било наодмет да држава Србија учини некакав помак ка изградњи мањих индустријских погона у сеоским срединама и варошицама, како би се стало на пут одливу становништва ка већим градовима.
Мирослав Тодоровић,
Београд/Призрен
