Јосиф Руњанин је рођен у Винковцима. Крштен је у српској православној цркви посвећеној Силаску Светог Духа. Ту је крштен и Сава Шумановић. Иначе, та црква је 1991. године била потпуно уништена и на њеним темељима је изграђен нов објекат.
Руњанинова породица је избегла испред Турака доселила се у Аустроугарску. Верује се да су дошли са простора Македоније. Деда Петар је био прота, а отац Игњат капетан. Био је најстарији од седморо деце у породици. Стигао је у Нови Сад две године пред смрт, пошто је као официр принудно пензионисан. „Учествовао је у двобојима без одобрења”. Овај официр који је службовао у Првој банској пуковнији у Глини, а касније и у Италији, где је премештен пошто се истицао као ратник, имао је и нежну природу. Био је музикалан и свирао је на гитари, цитри и другим инструментима. Оженио се Отилијом, ћерком капетана Томе Пераковића, и с њом имао кћер која се звала, како напомиње Србуловић, исто као ћерка Вука Караџића – Вилхелмина. У сваком случају, Руњанин је школовање наставио у Сремским Карловцима. Након успешне војне каријере 1865. године ушао је у састав Хрватског сабора али се након пензије повлачи у Нови сад. Тамо је умро 1878. године и сахрањен је на Успенском гробљу где су сахрањивани знаменити Срби. Руњанин почива уз Светозара Милетића, Јашу Томића, Васу Стајића, Стевана Брановачког, Јована Хаџића (Милош Светић), Ђорђа Натошевића, Михаила Полита Десанчића… Толико о хрватству Руњанина.
Руњанин је био професионалном војнику у аустроугарској војсци који је шире познат по компоновању хрватске химне „Лепа наша домовино”. Хрвати тврде да је он њихов. То је и разумљиво јер је мелодију њихове химне, на речи песме Хрватска домовина, аутора Антуна Михановића, компоновао управо Руњанин.
Ако је Руњанин Хрвате задужио химном, онда је Србе везао уз себе познатом патриотском песмом „Радо Србин иде у војнике”, коју је такође компоновао. Узгред, ствари са неким важним песмама народа на овим просторима стоје тако да је српску химну „Боже правде” компоновао Даворин Јенко на текст Јована Ђорђевића, док је популарну мелодију „Марш на Дрину” „углазбио” Станислав Бинички.
Чињеница да је Србин написао музику за Лепу нашу домовину вероватно не одговара многима у Загребу.
