Почетна » Компас » „Пупинизација“ Александре Нинковић Ташић – борба за човека који се борио за Србију

Михајло Пупин опет међу Србима

„Пупинизација“ Александре Нинковић Ташић – борба за човека који се борио за Србију

Александра Нинковић Ташић је публициста и председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, које је основано са жељом да се очува Пупиново наслеђе, да се, за један од највећих умова у историји српског народа, нађе одговарајуће место у научном, културном и образовном систему.

О Михајлу Пупину, својим истраживачким радом, започетим пре скоро деценију, Александра Нинковић Ташић прикупила је и превела на хиљаде докумената из институција и приватних збирки из читавог света.

Њена „пупинизација“ има за циљ да српском народу приближи лик и дело једног од најзначајних научника са ових простора, због чега о Пупину сваки пут пише и говори са много страсти и љубави.

Александра је аутор „Пупин меморијалног пројекта“, у оквиру којег је постављен први виртуелни музеј, који има и за циљ да целокупну архиву Михајла Пупина учини лако доступном за младе истраживаче, али и широку јавност.

Њена изложба и монографија о Пупину – „Од физичке ка духовној реалности“, у Историјском музеју Србије, оборила је два рекорда – по дужини трајања поставке и посећености.

Од пите са коштицама и пет центи у џепу, до оснивања НАСА

Михајло Пупин Идворски био је српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у САД.

Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у Идвору у Банату, а био је један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци.

Прве године у Америци биле су изузетно тешке за Пупина. Дању је радио физичке послове, а ноћу учио језике и ишао на вечерње курсеве.

„Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи. И да сам уместо пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија. Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста. За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима ће се сукобити“, написао је Михајло Пупин у својој аутобиографији „С пашњака до научењака“.

Пупинов најзначајнији проналазак датира из 1896. године, а познат је као „Пупинова теорија“.

Пупин је решио проблем повећања домета простирања телефонски струја, а без његовог изума не би био мо­гућ те­ле­фон­ски са­о­бра­ћај и мо­дер­не те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је,

Учествовао је у стварању великих институација у САД-у, па је тако био један од оснивача Националног саветодавног комитета за аеронаутику (НАЦА) 3. марта 1915. године, који је, 43 године касније, постао препознатљив као – НАСА.

Пупинизација
Пупинизација

Први Србин са Пулицером никада није заборавио одакле долази

Иако је у Америку отишао врло млад, Пупин никада није заборавио родни Идвор и Србију.

Одувек је био поносан на своје корене и завичај, због чега је, како би пронео светом своје родно место, одмах по доласку у Америку, свом имену додао – Идворски.

Србији и српском народу је помагао на различите начине.

Током Првог светског рата, на Солунски фронт послао је најбоље студенте Универзитета Колумбија да брину о српским рањеницима, а захваљујући пријатељству са Вудроом Вилсоном исцртане су и границе у корист Краљевине Југославије.

Његова два фонда, која су носила име по његовој мајци и њему, помагала су ратној сирочади да се одшколују, али и Идворцима да гаје воће и поврће, да га прерађују и снабдевају Европу здравом храном.

Пупин је успео да Американцима, кроз аутобиографију „С пашњака до научењака“, дочара и опише земљу у којој је одрастао, своју мајку и свој народ, због чега добио Пулицерову награду.

У школским данима је упознао сликара Уроша Предића, с којим је остао пријатељ до краја живота.

Куповао је слике и носио их у САД где их је чувао све док се у нашој земљи нису створили услови за чување важних уметничких дела, а у Народном музеју у Београду још увек постоји Пупинов уметнички легат.

Пупин никада није заборавио Србију, и ако Србија њега јесте. Храбра Александра је покренула процес враћања Михајла Идворског у наше друштво, тиме започевши бесповратни процес оплемењавања нашег народа.

Погледајте нашу епизоду са Александром Нинковић Ташић:

 

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.