На југу Ирака, близу Персијског залива, археолози су потврдили локацију давно изгубљеног града који је основао Александар Велики. У питању је Александрија на реци Тигар.
Реч је о некада просперитетном трговачком средишту које је вековима било скривено, преноси Фокс њуз. Основан у четвртом веку пре нове ере као лучки град који је повезивао трговину из Индије са Месопотамијом и медитеранским светом, пао је у заборав после трец́ег века нове ере, када се ток Тигра променио.
Током протеклих неколико година, истраживачи су мапирали градске утврђене зидове, уличне мреже и градске блокове, захваљујуц́и снимцима дрона и геофизичким скенирањем високе резолуције. Археолози раде на локалитету од 2010-их, времена када је терористичка организација Исламска држава спроводила контролу над том облашћу, али тек сада су откривене пуне размере изгубљене метрополе.
Универзитет у Констанцу у Немачкој објавио је да су багерима дозвољена само површинска истраживања под строгим надзором војника или полицајаца. Истраживачи су идентификовали храмовске комплексе, радионице са пец́има и ложиштима и остатке градске луке и система канала.
„Град је био више пута поплављен, али је био чудесно добро очуван“, рекао је Стефан Р. Хаузер, професор археологије на Универзитету у Констанцу.
Хаузер је рекао да је, попут свог познатијег имењака у Египту, Александрија на Тигру основана на раскрсници између реке и мора. Хаузер је рекао да је Александар Велики лично изабрао локацију 324. године пре нове ере, позивајуц́и се на аутора Плинија Старијег, који се ослањао на старије изворе. Археолог је рекао да је величина градских блокова изванредна и да превазилази чак и оне у главним престоницама тог времена, попут Селеукије на Тигру или Александрије на Нилу.
„Квалитет геофизичких доказа је апсолутно запањујуц́и. Очуваност зграда је изненађујуц́е добра, а почели смо да идентификујемо зидове непосредно испод површине, што такође објашњава добре резултате у геофизичким истраживањима“, рекао је Хаузер.
Како је наведено, тим истраживача планира да истражи градски кварт и његове радионице и пец́и у будуц́ности, у зависности од финансирања. Хаузер је закључио и да је локалитет „посебно погодан за ову врсту истраживања, јер није било грађевинске активности од антике наовамо“.
