Међународни тим истраживача који је водио студију дошао је до закључка да медитеранска исхрана успорава знаке убрзаног старења мозга. Мала промена у исхрани, када оброке обогатите исхраном пуном свежег поврћа и смањите прерађене намирнице, може да буде веома благотворна за памћење и рад мозга, сугеришу нова истраживања.
Међународни тим истраживача који је водио студију дошао је до закључка да медитеранска исхрана успорава знаке убрзаног старења мозга. Скенирање мозга након 18 месеци показало је да се старост мозга учесника чини скоро девет месеци млађа од очекиваног у поређењу са проценама хронолошке старости њиховог мозга. Ово није неуобичајено, јер можда се не осећате старим колико година сте живели или вам се тело чини да стари брже од вас – то је разлика између биолошке и хронолошке старости. У сваком случају, истраживања показују да је биолошка старост вашег тела много више од осећаја: знаци биолошког старења могу се наћи испрекидани дуж вашег ДНК, урезани на крајевима ваших хромозома, или као што ова студија сугерише, у лабавим везама мозга.
Док све већи број истраживања открива да би биолошко старење изазвано стресним догађајима могло бити реверзибилно, ова нова студија показује да побољшање ваше исхране може бити једна од најједноставнијих опција за побољшање стања тела, без обзира на године, пише Science alert.
У студији, истраживачи су снимили рад мозга 102 учесника у клиничком испитивању спроведеном на једном радном месту у Израелу. Скенирање мозга је направљено једном пре почетка промена у животном стилу и поново након 18 месеци. Групе су се храниле на три начина- медитеранска исхрана са много орашастих плодова, рибе и пилетине уместо црвеног меса, затим медитеранска исхрана са додатаком зеленог чаја, а трећа група је примењивала дијету заснована на смерницама за здраву исхрану. Истраживањем је потврђено да медитеранска исхрана има позитиван ефекат на памћење код старијих људи. „Наша студија наглашава важност здравог начина живота, укључујући мању потрошњу прерађене хране, слаткиша и пића, у одржавању здравља мозга”, каже главни аутор и неуронаучник Гидон Леваков са Универзитета Бен-Гурион у Негеву у Израелу.
