Увођење информационог система „Здравитас“ у школе, који је, према објашњењу Министарства просвете, намењен праћењу моторичких способности ученика од трећег разреда основне школе, па све до краја средње школе, изазвало је низ бурних коментара просветних радника, али и родитеља и свих других по друштвеним мрежама.
Главна замерка и питање били су чему такво прикупљање података служи и да ли је нарушена приватност деце.
Циљ пројекта
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић крајем августа најавила је увођење „Здравитаса“, са циљем „правовременог уочавања и отклањања евентуалних неправилности код деце“.
„Кроз платформу ’Здравитас’, од трећег разреда до завршетка средње, пратићемо моторни развој са утицајем на когницију, емоције и остале компоненте личности деце“, објаснила је она тада.
Укљученост стручњака
Како је у интервјуу за НИН објаснила Министарка, у тај пројекат укључени су сви, „од школског педагога и психолога, преко лекара“, додајући да „рана детекција у 70 одсто случајева код предузетих стручних мера поправља потешкоћу коју дете има“, те да се ради о пројекту са Министарством здравља.
Обавештење школама
Међутим, 16. септембра, школама је из Министарства просвете послато обавештење са основним информацијама о покретању пројекта и обавезама које доноси увођење новог система. У њему се наводи да је сврха пројекта „Здравитас“ да промовише вредности здравог начина живота и подигне свест ученика основне и средње школе и њихових породица о важности примене физичке активности и вежбања током целог живота.
Забринутост просветних синдиката
Ипак, и поред тог објашњења, просветни синдикати поставили су питање о поштовању приватности деце.
Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) упутила је званично писмо Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, са питањем “да ли се у конкретном случају уношењем у базу података личних података ученика и њихових родитеља крше одредбе Закона о заштити података о личности”.
Из тог синдиката навели су како се „у базу података уносе лични подаци ученика и родитеља, без њихове сагласности“.
Како додају из УСПРС, у базу података се уносе ЈМБГ ученика и родитеља, јединствен образовни број ђака, пол, висина и маса детета, масна компонента телесног састава, трчање на 20 метара са прогресивним повећањем брзине и низ других података који се мере на часовима физичког.
Реакција Независног синдиката
Реаговали су и из Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), који је такође упутио захтев Поверенику, а додали су и да неће учествовати у пројекту све док се не буду разрешила спорна питања.
Поред заштите података о личности, за овај синдикат је спорно и то што ће податке прикупљати управо сами наставници, како кажу, неплаћеним радним ангажовањем.
Обавезно учешће у пројекту
„Пре две недеље свим основним и средњим школама у Србији стигао је допис Министарства просвете којим се обавештавају да је учешће у пројекту „Здравитас“ обавезно. У оквиру пројекта се прикупљају подаци о физичком развоју и моторичким способностима ученика“, саопштио је овај синдикат.
Нејасноће о прикупљеним подацима
Како је НСПРС указао, „нејасно је коме и чему ће служити прикупљени подаци, да ли је законито да таквим подацима располажу наставници, школе, министарство и партнери у пројекту, као и да ли се подаци могу прикупљати и обрађивати без претходно добијене сагласности родитеља“.
Захтеви синдиката
Тај синдикат захтева од Повереника да хитно реагује, разјасни ситуацију и спречи евентуалну злоупотребу података о личности великих размера. „У питању је пројекат који захтева и додатно радно ангажовање наставника, што се мора регулисати анексима уговора о раду и адекватним плаћењем. Чланови НСПРС неће учествовати у спровођењу пројекта ‘Здравитас’ без претходног разјашњења свих спорних питања“, истакао је синдикат.
Мишљење професора физичког васпитања
С друге стране, из Српског савеза професора физичког васпитања и спорта (SSPFVS) кажу да „Здравитас” није ништа друго него софтвер за праћење биолошког развоја и развоја моторичких способности ученика који је уведен у програм наставе и учења још 2017. године.
Подаци и безбедност
„Подаци који се уносе су ништа друго него бројеви (вредности) са моторичких тестова, нису то никакви подаци за ЦИА, БИА нити Војску Србије. Ко год је ревносан наставник и чита програме наставе и учења зна о чему се ради.
Приче о 40-часовној радној недељи овде не пију воду. Ако наставник не би радио тестирања која су, напомињемо прва наставна тема у програму физичког и здравственог васпитања, то би било исто као као би наставник рецимо географије рекао: ’Нећу да предајем о васион’ или математичар: ’Геометрија ме не занима, нећу то да радим’“, наводи се у објави на Фејсбук страници SSPFVS.
Користи софтвера
Додају да ће софтвер помоћи наставнику у планирању наставе и учења, родитељу да види индиректни здравствени статус свог детета, те да никакви здравствени нити лични подаци неће бити тражени.
Комуникација са повереником
„У бази се не види име и презиме детета (то може да види само родитељ и наставник, као у ЕС дневнику)”, кажу они. Како је за НИН речено из канцеларије Повереника за заштиту података о личности, тренутно је комуникација са њим успорена јер је на службеном путу у Азербејџану, премда раде све што је у њиховој моћи и да ће у наредних пар дана бити објављено званично саопштење са коментаром.