Na današnji dan krenuo je proboj Jasenovca, najveće „fabrike smrt“ gde su ustaše tokom četiri godine ubili više stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma. Bio je to juriš iz smrti ka životu.
Shvativši da ih čeka sigurna smrt više od polovine logoraša iz Jasenovca na današnji dan 1945. krenulo je u proboj. Od 600 koliko ih je krenulo u beg preživelo ih je samo 106.
Desetak se zatočenika među kojima Ante Bakotić, Čedomil Huber, Dragutin Škrgatić, Pavao Kulaš i dr. Petar Krstić odvojilo u malu prostoriju koja se nalazila uz radionicu kako bi se dogovorili o pokušaju proboja iz logora. Svima je bilo jasno, da nakon likvidacije svih žena sledi i likvidacija svih muških zatočenika.Usvojen je plan prema kojem bi se na svaki od četiri izlaza postavilo desetak najodlučnijih ljudi koji će, naoružani postolarskim noževima, čekićima, letvama i ciglama, istovremeno provaliti na sva vrata i bežati prema izlazu iz logora. Dogovoreni su sastavi desetina i koja će desetina napasti koja vrata. Proboj je trebao uslediti na znak Ante Bakotića.
Pokušali spasiti živu glavu
Naime, Aušvic, najveći i najpoznatiji logor smrti nacističke Nemačke oslobođen je u januaru 1945. a u najvećem hrvatskom sabirnom logoru Jasenovac su se još u aprilu te iste godine odvijale stravične likvidacije. Napredovanje NOV-e samo je još više podstaknulo ustaški sistem da žešće nastavi s radom. Nakon što je likvidiran ženski logor i poslednja grupa žena ubijena, deo zatvorenika je odlučio pokušati spasiti živu glavu odlučujući se na beg.
Ne želeći se pomiriti sa skorom i izvesnom smrti, više od polovine zatočenika odlučilo se na pokušaj proboja uz sav rizik neizvesnog pohoda. U logoru je tada bilo zatočeno 1073 logoraša.
Taj 22. april bila je nedelja i padala je kiša.
– Oko 10 sati izjutra, na povik Ante Bakotića: ‘Napred drugovi’ desetine su provalile vrata. Oko 600 zatočenika jurnulo je prema 150 metara udaljenim logorskim vratima. Mitraljeska vatra s ustaških izvidnica i bunkera iz časa je u čas smanjivala broj onih koji su trčali prema slobodi. Mile Ristić ubio je jednog stražara, oduzeo mu mitraljez i otvorio vatru po ustašama, štiteći ostale zatočenike. U metežu bega Edo Šajer presekao je telefonsku žicu.
Mrtvih je bilo posvuda
Oko njih 600 proboj je preživelo 106 zatvorenika. Svi ostali našli su smrt na putu od logorske zgrade do logorskih vrata, na cesti, u hladnoj i nabujaloj reci Savi, na livadama oko logora i prilazima šumi kod Košutarice.
Iscrpljeni od teškog rada, neishranjeni i umorni od očekivanja predstojeće smrti bili su lak plen ustaškim strojnicama. Oko 470 bolesnih, starih i nemoćnih zatočenika nije učestvovalo u proboju. Izgubili su nadu u mogućnost spasa ili su verovali kako neće baš svi biti likvidirani. Oni koji su ostali, vjerovatno’>vjerovatno su istog dana ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.
Isti dan, samo nekoliko sati kasnije, iz dela logora zvanog Kožara takođe je započeo proboj. Prema Egonu Bergeru u Kožari se tada nalazilo 147 zatočenika.
Veza između Ciglane i Kožare bila je potpuno prekinuta. Nismo znali za namere naših drugova, nismo se mogli s njima povezati. Većini zatočenika bilo je jasno da je kraj blizu i da će oni biti likvidirani. Ionako nismo mnogo verovali u spas, jer je pred nama bila bodljikava žica, bunkeri i naoružani ustaše… ipak je grupa od četrdesetak zatočenika utvrdila plan proboja iz Kožare. Formirane su udarne desetine, podeljeni su zadaci za svaku od njih i utvrđen je pravac bega prema poljima iz logora. Početak proboja je planiran za 24. aprila.
Mitraljeska vatra nemilice ih je kosila
No to se nije dogodilo. U noći sa subote na nedelju 21. na 22. aprila skriveni na tavanu magazina, zatvorenici su osluškivali eksplozije i gledali odsjaj požara iz ‘velikog logora’. Grupa zatočenika: Stanko Gaćeša, Zahid Bukurević, Egon Berger, Albert Atijas – Zekić, Aco Danon, Leon Maestro i rabin Arnold Baš dogovorili su se da proboj izvrše ranije.
Inženjer Demajo uspeo je pripremiti ekrazit, a braća Moster otrov koji su podelili zatočenicima. Desetak je noževa za obradu kože pretvoreno u oružje, a u skladište je sakriven deo alata koji bi mogao poslužiti kao oružje.
– Proboj je započeo 22. aprila u 20 sati. Nakon ubistva trojice ustaških stražara, kojima je oduzeto oružje, prva desetina napala je noževima stražu na izlaznim vratima logora, a druga ustaše kod glavnih vrata. Treća desetina razrezala je žicu na strani logora prema poljima i železničkoj pruzi. Četvrta desetina obavestila je ostale zatočenike o begu i potpalila radionice i skladišta
