Република Српска је израз воље српског народа да остане на свом огњишту и да се не дозволи више никада нови геноцид. На том путу неки су дали све, и више него што можемо замислити. Један од њих је био Маринко Бјелица. Домаћин којем су у одбрамбено-отаџбинском рату страдало троје дјеце, а и он сам је био тежак ратни војни инвалид.
У Господу је уснуо овај велики човек, остављајући за собом причу о жртви која превазилази границе схватљивог.
Ако је неко могао бити пример шта је то Отаџбина – био је то Маринко. У време када се одлучивало о опстанку, Маринко није дао мало – дао је све. И више од тога. У темеље Републике Српске животе су уградили његово троје деце – два сина Драган и Јанко и кћерка Радмила.
Три пута је срце овог оца пуцало и три пута га је изнова састављао, вођен неком нестварном снагом и вером да крв његове деце није проливена узалуд. Маринко није стајао по страни ни док је крварио за својом децом. И сам је био борац, бранилац свог прага, из чега је изашао као тежак ратни војни инвалид.
Живот између бола и достојанства
Маринков преживели син Зоран, такође борац и инвалид, остао је као живи сведок једне породичне трагедије која је постала заједничка трагедија свих нас. Маринко је своје године провео у достојанственој тишини, носећи свој бол онако како га носе само људи који знају да су урадили своју дужност према земљи и роду.
Био је човек кога болест није сломила – њу је прихватио само као последњу битку након свих оних које је већ добио или изгубио на бојиштима живота.
Последњи испраћај
Република Српска се данас клања сенима овог великог оца. БОРС и његови саборци поручују да херојство породице Бјелица никада неће бити препуштено забораву.
„Нека му је вјечна слава и хвала за сваку сузу и сваку жртву дату за нашу слободу.“
Опело овом великом човеку биће служено у цркви Светог великомученика Георгија у Трнову у 14.00 часова, након чега ће бити сахрањен на месном гробљу у селу Широкари. Тамо, у земљи за коју је дао све, Маринко ће коначно пронаћи свој мир.
Александар Стојановић за Компасинфо
