У Свечаној дворани Патријарх Лукијан Богдановић у Светосавском медијском и културном центру Српске Православне Цркве у Земуну 18. маја 2026. године је представљено фототипско издање историјског документа Именословник 11.219 козарачке деце чије су животе од 1941. до 1945. године на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе, а који је 1988. године објављен у специјалном издању листа Борба под насловом Редни број смрти.
Ово непорециво сведочанство о геноциду извршеним над српским народом сакупио је и од заборава сачувао почивши Драгоје Лукић (1928-2005), а данас је јавности поново доступно захваљујући љубави, труду и раду г. Момчила Мирића, председника Удружења грађана Јадовно 1941 из Београда, и г. Зорана Колунџије, оснивача и уредника Издавачке куће Прометеј из Новог Сада.
Издање је обновљено заслугом Удружења „Јадовно 1941“, Радија „Слово љубве“ и издавачке куће „Прометеј“. Окупљенима су се обратили председник удружења Момчило Мирић, издавач Зоран Колунџија и епископ марчански Сава, а догађају су присуствовали и бројни свештеници, професори, јавне личности и посетиоци.
Посебне емоције изазвао је долазак Јелене Бухач-Радојичић, преживеле из Јасеновца, чија је животна прича послужила као једна од инспирација за филм „Дара из Јасеновца“.
Током вечери смењивали су се говори, музички наступи и сведочења о страдању козарачке деце. Мушки ансамбл „Небеса“ извео је песме посвећене српским новомученицима, док су гуслар Страхиња Магделинић и млада Јована из Апатина наступили са песмама које су додатно појачале емотивну атмосферу.
Говорећи о значају књиге, Момчило Мирић подсетио је да су деценије рада уложене како би деца, која су у архивама често вођена само као бројеви, поново добила имена и место у колективном памћењу. Истраживање је у међувремену проширено, па нови списак данас садржи 12.338 имена деце са Козаре, старости до 14 година.
„Када страдају деца – страда будућност“, поручио је Зоран Колунџија, наглашавајући да је памћење ових злочина важно не због освете, већ због истине и разумевања колико далеко зло може да оде када се човеку одузме достојанство.
Епископ Сава говорио је о страдању као делу дубоке ране српског народа, али и о потреби да се тај бол не претвори у мржњу. Подсетио је да сећање на козарачку децу није само историјска тема, већ питање односа према животу, жртви и људскости.
Поред српског, књига је објављена и на руском и енглеском језику, а организатори су најавили да ће у наредном периоду бити представљена и у више европских земаља како би се шира јавност упознала са страдањем српске деце у НДХ.
