Пожртвовање српског војника – При јуришу на аустријске ровове наши војници, пошто су им се били приближили на 20-30 корака, почеше убацивати бобме у ровове и, створивши панику код Аустријанаца, наши почеше да ускачу у ровове.
Један наш војник беше упалио бомбу и таман да је баци у ров виде да су наши војници већ ускочили у њега. И испред и позади њега било је наших војника и, видећи да ће бомба, ако је баци, побити наше, он хитро спусти бомбу на земљу и леже на њу.
Бомба експлодира и овог јунака разнесе свега у комада, али не повреди ни једнога од наших војника. Он је дао живот како би спасао животе другова који су били око њега.
Див јунаци који не признаше капитулацију оставише нам у аманет пример чојства и јунаштва и вечни завет да отаџбину бранимо сложно сви као један.
И ја сам један од тих људи који је био у некој чудној вези са тим ратницима. Осетио сам исто што су осећали певајући заједничку песму „Тамо далеко“ пред сваки јуриш.
Ми преживели, посвећујемо ове приче потомцима, да се сете ко су и чији су! И прецима који су то знали.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
