Снимање историјске драме – играног филма и телевизијске серије „Линија“, инспирисаног мотивима из „Дневника ратног хирурга“, доктора Миодрага Лазића почело је у манастиру Ковиљ.
Ова антиратна драма биће снимана на више од 30 локација у Србији и Републици Српској.
„Продукцијска кућа Рамонда продакшн из Београда, у копродукцији са ANTS production и Филм Плус Pictures, по Благослову Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија и уз подршку Филмског центра Србије, као и највиших институција Републике Србије и Републике Српске, почиње снимање играног филма и ТВ серије „Линија“, у режији професора Драгана Елчића.
То је прича о хуманости и саможртвовању доктора Лазића у ратној болници „Жица“ који је као добровољац отишао на сарајевско ратиште да помогне у спашавању рањеника – истакли су у саопштењу.
Доктор Лаза како су га звали, планирао је да ту остане неколико месеци али је остао до краја рата спашавајући животе рањеницима не гледајући које су вере и нације.
Његовим доласком смањена је смртност рањеника за 90 одсто. За непуне четири године извршио је више од 3.600 интервенција и постао херој нације и рекордер по броју хируршких захвата за шта је добио признање Светске здравствене организације.
У саопштењу, које је потписао продуцент филма Горан Иконић, наведено је да је намера да се кроз лик и дело доктора Лазића прикаже једно друго лице Србије које свет ретко има прилике да види, лице пожртвованости, хуманости и човекољубља.
Наглашено је да ће у продукционом обиму филм бити један од најкомплекснијих пројеката рађених у домаћој кинематографији, са више од 80 глумаца, 2.200 статиста уз употребу ратне технике, ангажовање војника и припадника полиције.
Глумачка екипа је претежно из Републике Српске, затим из Србије, САД и Француске.
Очекује се да филм буде реализован до прве половине септембра 2026. године, премијера је најављена за 15. септембар 2026. године, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе у Источном Новом Сарајеву, након чега ће уследити приказивање у Сава Центру у Београду 16. септембра и у Нишу 17. септембра.
Филм су подржале државне институције Србије и Републике Српске, многобројни градови и општине, српска дијаспора, предузећа и угледни привредници.
Сценаристи су Елчић и књижевник Жељко Пржуљ.
Др Миодрагу Лазић, ратни хирург, хуманиста и добровољац је 1992. године, оставивши комфор цивилног живота, отишао у ратну болницу „Жица“ коју је основао примаријус др Милан Пејић са сарадницима, на првој линији фронта на сарајевском ратишту.
За непуне четири године кроз ратну болницу „Жица“ у Блажују прошло је преко 12.000 рањеника и извршено више од 3.500 хируршких захвата. Др Лазић је оперисао често и под ударима граната, па чак и са ногом у гипсу. Помоћ је пружао свима — без обзира на веру и народност. За исказано херојство одликован је највишим одличјима Републике Србије и Српске и постао херој одбрамбено-отаџбинског рата. Преминуо је у априлу 2020. године од последица вируса кона.
„Овим филмом желимо да кроз лик и дело др Лазића прикажемо лице нашег народа у другачијем светлу од оног коко нас неки виде: лице пожртвованости, хуманости и човекољубља. По обиму продукције филм ће бити један од најкомплекснијих пројеката домаће кинематографије“, навели су из продукцје.
Овим филмом који по својој форми и жанру спада у историјску драму, желе да покажу сегменте страхота сарајевског ратишта који до сада нису виђени, а централна тема биће хуманост и саможртвовање лекара болнице „Жица“ на челу са примаријусом др Миланом Пејићем, оличених у лику др Лазића, који су даноноћно спашавали рањене и унесрећене не гледајући ко су и одакле су дошли.
Филм се завршава библијским егзодусом 130.000 Срба који су, зарад мира и успостављања Дејтонског споразума, кренули у непознато носећи и своје мртве, одлазећи у неизвесност.
-Потресне делове филма „потиру“ љубавне приче и трагикомичне сцене главних актера филма обојене специфичним сарајевским колоритом – истакли су из продукције.
Пројекат су подржали: Филмски центар Србије, Председник Републике Српске, Министарство одбране Републике Србије, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Министарство здравља Републике Србије, Српска дијаспора из Канаде, Градови Источно Сарајево, Ниш, Зворник и Брчко, општине Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Вишеград, као и више привредних друштава из Србије и Српске.
