Људски мозак пролази кроз пет различитих фаза током живота, са кључним прекретницама у доби од девет, 32, 66 и 83 године, открили су научници у новој студији. Истраживање, које је обухватило снимке мозга скоро 4.000 људи старих до 90 година, показало је да адолесценција траје све до раних тридесетих, када мозак достиже свој врхунац, пише BBC.
Истраживачи са Универзитета Кембриџ кажу да би ови резултати могли помоћи у разумевању зашто се ризик од менталних поремећаја и деменције мења током различитих животних раздобља. Иако се мозак непрестано мења као одговор на нова знања и искуства, студија објављена у часопису Nature Communications показује да тај развој није линеаран, већ се одвија у пет кључних фаза.
„Мозак се преобликује током целог животног века. Увек јача и слаби везе и то није један стабилан образац – постоје флуктуације и фазе преобликовања мозга“, изјавила је за BBC др Алекса Мосли. Иако ће неки људи достићи ове прекретнице раније или касније, истраживачи су нагласили колико су се јасно ове доби истицале у подацима.
Пет фаза мозга
Прва фаза је детињство, које траје од рођења до девете године. У том раздобљу мозак брзо расте, али истовремено и „чисти“ вишак веза између можданих ћелија, познатих као синапсе, створених на почетку живота. Мозак у овој фази постаје мање ефикасан, функционишући попут детета које лута парком уместо да иде право од тачке А до тачке Б.
С девет година наступа нагла промена и почиње адолесценција, фаза у којој везе у мозгу пролазе кроз раздобље немилосрдне оптимизације. „То је велика промена“, рекла је др Мосли, описујући је као најдубљу промену између фаза мозга. Ово је уједно и време највећег ризика за развој менталних поремећаја.
Иако се пубертет сматра почетком адолесценције, најновији докази сугеришу да она завршава много касније него што се мислило – не у тинејџерским годинама, већ у раним тридесетим. То је једино раздобље када неуронска мрежа мозга постаје ефикаснија, а др Мосли додаје да је „врло занимљиво“ да мозак остаје у истој фази између девете и 32. године.
Након тога следи одрасла доб, од 32. до 66. године, најдуже раздобље стабилности за мозак. Промене су знатно спорије у поређењу са „ватрометом“ који се догађао раније, а побољшања у ефикасности мозга почињу да се смањују. Др Мосли каже да се то „поклапа са платоом интелигенције и личности“ који многи од нас доживе.
Рано старење започиње у 66. години, али не ради се о наглом паду. Уместо тога, обрасци веза у мозгу се мењају. Орган се све више дели на регионе који уско сарађују, слично као кад чланови бенда започну сопствене соло пројекте.
Ово је такође доб у којој се често јављају деменција и висок крвни притисак. У 83. години улазимо у завршну фазу, касно старење, где су промене сличне онима у раном старењу, али још израженије. Др Мосли је изненадило колико се ове фазе „поклапају са многим важним прекретницама“ попут пубертета и здравствених проблема касније у животу.
„Врло занимљива студија“
Данкан Астл, професор неуроинформатике на Универзитету Кембриџ, истакао је важност истраживања. „Многи неуроразвојни, ментални и неуролошки поремећаји повезани су са начином на који је мозак повезан. Заиста, разлике у можданим везама предвиђају потешкоће са пажњом, језиком, памћењем и читавим низом различитих понашања“, рекао је.
Професорка Тара Спарс-Џоунс са Универзитета у Единбургу додала је: „Ово је врло занимљива студија која истиче колико се наши мозгови мењају током нашег живота.“ Ипак, упозорила је да „неће сви искусити ове промене мреже у потпуно истој доби“.
