Октобарска револуција почела је на данашњи дан нападом на Зимски дворац у Петрограду.
Октобарска револуција је била друга фаза Руске револуције 1917. (прва фаза је била Фебруарска револуција). Октобарску револуцију су предводили Владимир Лењин и бољшевици. Она је била прва марксистичко-комунистичка револуција у историји.
Најважније револуционарне активности у Петрограду, тадашњој пријестоници Русије, су биле под командом Петроградског совјета, на чијем је челу био Лав Троцки и Војног револуционарног комитета. Револуција се сматра као реакција на напоре који су били стављени на царску Русију као резултат Великог рата.
Револуција је збацила Руску привремену владу, што је довело до Руског грађанског рата, који је пратио оснивање Совјетског Савеза.
У почетку су догађаји називани Октобарска побуна. Временом, Октобарска револуција је почела да се посматра као врло важан глобални догађај и први у низу догађаја који ће положити темеље за Хладни рат, борбу између Совјетског Савеза и западних капиталистичких држава, укључујући и САД.
Нарастајуће незадовољство радника и војника је изазвало да учине немире током неколико дана јула, који ће постати познати као Јулски дани. Ове немире је изазвала јунска офанзива против Немачке. Јулске дане је такође изазвао бес радника због њиховог економског положаја. Група од 20.000 наоружаних морнара из Црвеног Кронштата је умарширала у Петроград и захтевала да совјети преузму власт. Пријестоница је била без одбране током два дана. Након гушења немира, влада је окривила бољшевике за подстрекивање побуне и многе бољшевичке вође су били приморани да се крију.
Владимир Лењин је повео своје снаге у побуну у Петрограду, против неефикасне Привремене владе Александра Керенског. Током свог већег дела, немири у Петрограду су били без проливене крви, са Црвеном гардом, предвођену бољшевицима, која је заузимала владине установе уз мали отпор пре коначног јуриша на Зимски дворац у ноћи између 6. и 7. новембра. Дворац је заузет око 2 после поноћи. 7. новембар је узет као званичан датум Октобарске револуције. Каснији званични совјетски документи о револуцији ће показати ове догађаје драматичнијим него што су заиста били. Филмови који су снимљени много касније показују велики јуриш на Зимски дворац и жестоке борбе, али су у стварности побуњеници наилазили на мало или нимало отпора и били су у могућности да практично уђу у зграду и да је освоје. Побуна је планирана тако да преда власт над државом Другом сверуском конгресу совјета представника радника и војника који је почео 7. новембра.
Када је објављен пад Зимског дворца, Конгрес је усвојио декрет о преласку власти на Совјет представника радника, војника и сељака и тако ратификовао револуцију.
Следећег дана, Совјет је изабрао Совјет народних комесара као основу за нову совјетску владу, припремивши сазивање уставотворне скупштине, и усвојили Декрет о миру и Декрет о земљи.
Декрет о земљи је ратификовао акције сељака широм Русије који су заузели приватно земљиште и поделили га међу собом. Бољшевици су сматрали себе представником савеза радника и сељака и овјековечили то схватање са српом и чекићем на застави и грбу Совјетског Савеза.
Покушаји бољшевика да преузму власт у осталим деловима Руског царства су били врло успешни и на територијама са већинским руским становништвом – иако су борбе у Москви трајале две недеље – али су били мање успешни у деловима царства у којој Руси нису били већина, који су захтевали независност.
Успех Октобарске револуције је трансформисао Руску револуцију по карактеру од либералне у социјалистичку. Европске силе су почеле да признавају Совјетски Савез почетком 1920-их и почеле да склапају уговоре са њим.
У почетку су догађаји називани Октобарска побуна. Временом, Октобарска револуција је почела да се посматра као врло важан глобални догађај и први у низу догађаја који ће положити темеље за Хладни рат, борбу између Совјетског Савеза и западних капиталистичких држава, укључујући и САД.
Нарастајуће незадовољство радника и војника је изазвало да учине немире током неколико дана јула, који ће постати познати као Јулски дани. Ове немире је изазвала јунска офанзива против Немачке. Јулске дане је такође изазвао бес радника због њиховог економског положаја. Група од 20.000 наоружаних морнара из Црвеног Кронштата је умарширала у Петроград и захтевала да совјети преузму власт. Пријестоница је била без одбране током два дана. Након гушења немира, влада је окривила бољшевике за подстрекивање побуне и многе бољшевичке вође су били приморани да се крију.
