Војна индустрија вековима је била покретач технолошких иновација, док данас ритам све више диктирају инжењери из Силицијумске долине и стартап лабораторија широм света. Од аутономних дронова и дигиталних командних центара до алгоритама који предвиђају претње брже него што човек може и да помисли – употреба вештачке интелигенције свакодневница је у армијама широм света. Војска САД отвара врата цивилним ИТ стручњацима, а сличне процесе покрећу и друге силе. Европска унија кроз Фонд за одбрану подстиче сарадњу државних компанија, истраживача и стартапова на развоју иновација за одбрану.
Јачање система одбране све више постаје питање програмског кода, а не само челика и барута. То је главни разлог зашто су Шајам Санкар, Ендру Босворт, Кевин Вајл и Боб Мегру – имена која одзвањају ходницима Силицијумске долине као творци најмоћнијих алгоритама и платформи данашњице – постали и потпуковници у резерви америчке војске. Људи који су изнутра градили Гугл и Фејсбук биће део Одреда 201, створеног да споји комерцијалну технологију и војну моћ.
Улагања у војну индустрију и вештачку интелигенцију представљају стратешки приоритет и за Америку и за Европу, али с различитим моделима и интензитетом.
Од укупног војног буџета за 2025. САД 3 одсто улажу у развој аутономних система вештачке интелигенције. Најзначајнији пројекат је АЛФА1, који треба да имплементира ВИ у систем командовања и руковођења Пентагона.
Са друге стране Атлантика, ЕУ убрзано покушава да надокнади заостатак за САД и Кином.
Војсци помаже цивилни сектор. Планирано је улагање од 200 милијарди евра за развој система вештачке интелигенције. Примарни пројекти за европске армије су аутоматска анализа сателитских и дрон снимака и великих база података.
Већ сада је јасно да Европа мора убрзати темпо развоја ако жели да остане конкурентна и технолошки независна.
Једна од последњих инвестиција Уније је систем заснован на вештачкој интелигенцији који треба да унапреди ситуациону свест пилота у борби на авиону „Eurofighter Typhoon“.
„Систем израчунава сваку могућу ракету или оружје које непријатељ може испалити на вас и све то прати. Израчунава и границу до које пилот може летети у сваком правцу, а да га ниједна од могућих непријатељских ракета не обори“, објашњава Микаел Грев, директор компаније „Авионик“, уједно и бивши пилот шведског ратног ваздухопловства.
Војска је кроз историју била покретач технолошког напретка – од развоја интернета и ГПС-а до млазних мотора и сателита. Међутим, иновације које мењају свет све чешће настају далеко од униформе и касарне.
„Многе војске, па и америчка, више не могу да се помире са тим да је заправо цивилни сектор бржи, флексибилнији, даје нове идеје, а то није природно војној структури – да ујутру дођете са новом идејом. Наравно да ће сви по вертикали изнад вас да се намрште и питају вас: ‘Каква нова идеја? Шта нам је до сада недостајало?’“, наводи војни аналитичар Александар Радић.
Стручњак за информациону безбедност Стефан Јанчић напомиње да ће цивилни ИТ стручњаци бити пре свега у резервном саставу, тако да ће и њихова улога бити пре свега саветодавна у самој имплементацији вештачке интелигенције у све сегменте војске САД.
„С друге стране, можете видети да њихова улога као кадра у јединицама неће бити командна већ, понављам, саветодавна. Они треба да изврше имплементацију онога што се показало као добра пракса у комерцијалном свету у војну индустрију“, указује Јанчић.
Све већа сарадња технолошких компанија са војском утиче и на њихову цену на берзи.
„Нвидиа“, компанија чије чипове користе војске широм света, недавно је постала вредна 4 билиона долара, што је највећа вредност неке компаније у историји.
