На данашњи дан рођен је Никола Тесла, највећи светски проналазач свих времена. Иза себе је оставио више од 700 патената, без којих данас не бисмо могли да замислимо нормалан живот.
Не постоји стручњак на свету који Теслино име не изговори више пута у току дана. Физичари, радиолози, научници, електричари, али и обичан свет.
Генератор, наизменична струја, радио, телевизор, компјутер, даљинско управљање, електрични аутомобил, мобилни телефон, радар. Ово су само неки од Теслиних изума. Многи његови патенти су јавности још увек недоступни и још увек превише апстрактни. Иза себе је оставио више од 700 патената и поједине предмете. Неки су откривени тек данас, а Тесла их је познавао и користио још пре 100 година.
Радио за добробит човечанства
Тесла је био једноставна особа и своје изуме је пре свега креирао за добробит човечанства. И данас у такозваној „четвртој енергетској револуцији“, Теслини проналасци су и даље полазна тачка за многе научнике.
Бежични пренос електричне енергије који је Тесла изумео и тврдио да се може једноставно применити, према тврдњама неких научника, спречиле су велике компаније које би без продаје нафте и „електричног бројача“ банкротирале, јер не би могле да наплате струју из Космоса. Никола Тесла се залагао за обновљиве изворе енергије коју људи могу користити бесплатно. Радио је и на подизању нивоа људске свести, док неки сматрају да је изумео и телепортацију.
Из Смиљана до САД
Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у малом селу Смиљан (тадашња Аустроугарска) као син православног свештеника. Након похађања школе у Грацу и Прагу, 1884. одлази у САД где је и остварио највећи број својих изума и око 700 патената.
У Америци је радио прво време са Томасом Алва Едисоном, а 1887. године основао је сопствени истраживачки центар. На основу његовог патента “наизменичне струје” из 1888. године, саграђена је велика хидроцентрала на Нијагари. Тесла је био истраживачки визионар на пољу изучавања наелектрисаних честица, електромагнетских зрачења и проводника, из чега су данас настали модерни системи радио-комуникација, телевизије, роботике, даљинског управљања.
„Отета Нобелова награда“
Никола Тесла је и изумитељ “модерних оружја”, као што су крстарећи пројектили, теледиригована пловила (прво пловило је конструисао 1898. године), па чак и америчког програма свемирског наоружања “Рат звезда”.
Његов рад копирао је и Ђулијелмо Маркони који је успоставио прву радиотелеграфску везу Европе и Америке, али је после дуготрајног судског процеса амерички суд Марконија прогласио плагијатором.
Део научника, такође, сматра и да је изум Николе Тесле, X- зрак, неоправдано приписан Вилхелму Конраду Рентгену, а не Тесли. Да апсурд буде још већи, и Маркони и Рентген добили су Нобелову награду која Тесли никад није додељена.
На Православни Божић 7. јануара 1943. године у пола једанаест ноћу, Никола Тесла је умро у хотелском апартману број 3327 на 33. спрату хотела “Њујоркер” у Њујорку. Тим поводом, Лагвардија, градоначелник Њујорка, је рекао: “Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и како време пролази, постаје још веће”.
Посмртни остаци Николе Тесле пренесени су у Београд 1957. године, а његова урна налази се у музеју Никола Тесла, у коме се чува и највећи део личне заоставштине Николе Тесле.
Тесла: „Ја сам Србин“
Председник Друштва „Михајло Пупин“ Александра Нинковић Ташић пре пар година први пут је показала и прочитала писмо Николе Тесле упућено пријатељу Американцу у коме познати научник јасно истиче своју националну припадност.
„Ја сам Србин, нема везе где сам рођен. То се тада звало Аустрија, али ја сам, по својој мајци Србин који припада најстаријој раси која чини српство“, написао је Никола Тесла у писму своме пријатељу
Ташићева је Теслино писмо прочитала у емисији Клуб два, Радио Београда два.
„Оригинално писмо које сам, са печатом и потписом добила пре неколико дана из Америке, брани Николу Теслу његовим речима од злоупотреба којима је био изложен све ове године“, истакла је Ташићева.
Она је подсетила и на раније објављено писмо великог научника из фонда Конгресне библиотеке САД, у којем Тесла истиче да „не постоји народ који је страдао више од српског“.
„Због тога што смо толико страдали постали смо народ пјесника и мислилаца. Знате ли шта је рекао велики пјесник Гете о српским народним пјесмама? А шта мислите да би рекао да је био Србин?“, пише Никола Тесла 1895. године.
