Albanska politička scena na Kosovu i Metohiji je poprilično razuđena iako tako ne izgleda kada se gleda sa strane, ali među najvećim albanskim strankama postoji ozbiljno neslaganje sa politikom Aljbina Kurtija, kaže politički analitičar i istoričar Aleksandar Gudžić.
Incidenti na Kurtijevom predizbornom skupu
Aljbin Kurti i njegov pokret Samoopredeljenje na predizbornom skupu u Srbici, inače rodnom mestu Hašima Tačija, dočekani su uz petarde, topovske udare i uvrede. Kurtija su morali da okruže telohranitelji, a tokom skupa nekoliko puta je nestajala struja.
Na kraju je reagovala policija i na protivnike Kurtija bacila suzavac i pokušala da ih udalji od mesta gde se održavao predizborni skup.
Ne misle svi Albanci kao Kurti
Istoričar i politički analitičar sa Kosova i Metohije Aleksandar Gudžić nije iznenađen ovakvim prijemom Kurtija u ovom delu Kosova i Metohije.
„To je mesto gde stranka Hašima Tačija redovno dobija na izborima jer je to i njegovo mesto rođenja i mesto gde je osnovana OVK, čiji je on bio jedan od komandanata. Tako da to nije neobično što se desilo, ali jeste pokazatelj i toga da ne misle svi Albanci kao Kurti,“ kaže on.
Kurti ima podršku, ali nema siguran izborni uspeh
Po njegovom viđenju, albanska politička scena na Kosovu i Metohiji je poprilično razuđena.
„Gledano sa strane to ne deluje tako, ali mnogo je političkih struktura koji se ne slažu sa politikom Aljbina Kurtija. Tačno je da on ima najveću podršku u biračkom telu, ali to ne znači da će dobiti ove izbore i da će moći samostalno da formira vlast. Dakle, biće mu potreban koalicioni potencijal, a toga je bar prema sadašnjoj situaciji malo,“ objašnjava Gudžić.
Politički rivali odbijaju saradnju sa Kurtijem
Da je sagovornik portala Pokret za obnovu Kosova i Metohije u pravu, govori i činjenica da je već nekoliko stranaka u Prištini najavilo da nema postizbornog dogovora ni razgovora sa Samoopredeljenjem i Kurtijem.
„Među njima je i druga po snazi albanska stranka na KiM, Demokratska stranka Kosova (DPK), koja je već istakla da nema nikakvih koalicija sa Kurtijem, jer su razlike između njihove politike velike, i to ne samo vezano za prošlost, već i za budućnost,“ kaže Gudžić.
ZSO i sporazumi sa Beogradom kao tačke spora
Najveće razlike koje postoje među albanskim strankama tiču se potpisanih sporazuma sa Beogradom i osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO).
„Naravno, sve albanske stranke su za ‘međusobno priznanje’ Beograda i Prištine, ali se po pitanju osnivanja ZSO i preuzetih obaveza Prištine, posebno iz Ohridskog sporazuma, razlikuju od stava Kurtija. Tako bar govore u predizbornoj kampanji,“ napominje Gudžić.
Stranke i njihovi stavovi o ZSO
Demokratski savez Kosova (DSK) tvrdi da će, ukoliko pobedi na izborima i preuzme vlast, uložiti napore da razmotri nacrt statuta ZSO, kako ne bi bio u suprotnosti sa Ustavom Kosova.
U DPK-u smatraju da je njeno formiranje obaveza, i to zbog toga što je Kurti to prihvatio kroz Osnovni sporazum iz Brisela iz 2023. godine. U stranci Ramuša Haradinaja, Alijansi za budućnost Kosova (ABK), kažu da će nacrt statuta ZSO poslati na ocenu Ustavnom sudu.
Čeka se ishod izbora
Ali, kako Gudžić zaključuje, sve će se znati tek posle završenih izbora zakazanih za 9. februar ove godine.
